Ame­rič­ka i ru­ska voj­ska održavaju kontakt pre­ko „vru­će li­ni­je” – šta se krije iza sastanka prvih ljudi tajnih službi

Ame­rič­ka i ru­ska voj­ska su to­kom ra­ta u Ukra­ji­ni sa­mo jed­nom ko­ri­sti­le „vru­ću lini­ju”, ko­ja slu­ži za iz­be­ga­va­nje ne­spo­ra­zu­ma i uvla­če­nja u direktan kon­flikt, a Penta­gon je upu­tio po­ziv Mo­skvi zbog bor­bi u bli­zi­ni ukra­jin­ske infrastrukture.

Pr­vi i do­sad je­di­ni raz­go­vor s ru­skom ar­mi­jom Pen­ta­gon je ini­ci­rao da bi pokrenuo pi­ta­nje ru­skih na­pa­da na ukra­jin­sku in­fra­struk­tu­ru, sa­zna­je Rojters pozivajući se na ne­i­me­no­va­ni iz­vor u američkoj vla­di. Iako ne­ma zva­nič­ne po­tvr­de, pretposta­vlja se da je reč o bor­ba­ma u bli­zi­ni ukrajinske nu­kle­ar­ne centra­le u Zaporož­ju. Vla­da u Ki­je­vu upo­zo­ra­va da bi ru­ska voj­ska mo­gla da ga­đa i bra­nu „No­va Ka­hov­ka”, što bi iza­zva­lo ve­li­ke po­pla­ve, iz­me­đu osta­lih i u Hersonu, ko­ji je ukrajin­ska vojska oslo­bo­di­la ovog me­se­ca. Ne­i­me­no­va­ni iz­vor tvr­di da se je­di­ni ame­rič­ki po­ziv ni­je ti­cao tra­gedije u Polj­skoj, kad su za­lu­ta­le ukra­jin­ske ra­ke­te nedav­no usmrti­le dvo­je ci­vi­la.

Evrop­ska ko­man­da ame­rič­ke voj­ske i ru­ska ar­mi­ja otvo­ri­le su na po­čet­ku ra­ta u Ukra­ji­ni ka­nal ko­mu­ni­ka­ci­je, ta­ko­zva­nu vru­ću li­ni­ju, da bi iz­be­gle ne­spo­ra­zu­me i sce­na­rio u ko­jem bi dve nu­kle­ar­ne super­si­le bi­le uvu­če­ne u di­rek­tan su­kob. Jedna od in­ci­dent­nih si­tu­a­ci­ja bi­la je upra­vo ona u Poljskoj, jer se u pr­vim satima ni­je znalo oda­kle su do­le­te­le ra­ke­te. Da se is­po­sta­vi­lo da je reč o ru­skim ra­ke­ta­ma, to je moglo bi­ti pro­tu­ma­če­no kao ru­ski na­pad na čla­ni­cu Severnoatlant­ske ali­jan­se. NATO je za­klju­čio da je reč o za­lu­ta­lim ukra­jin­skim ra­ke­ta­ma, ali je ipak okri­vio Mo­skvu, tvrde­ći da je ona u kraj­njem kri­va jer je napa­la Ukra­ji­nu, ko­ja se sa­mo brani.

Slič­na vru­ća li­ni­ja iz­me­đu SAD i Ru­si­je po­sto­ji i u Si­ri­ji. Ta­mo su američ­ke i ru­ske tru­pe uklju­če­ne u rat na raz­li­či­tim stra­na­ma, ali vo­de ra­čuna da se direktno ne su­ko­be.

Pen­ta­gon je po­tvr­dio da iz­me­đu dve voj­ske po­sto­ji vi­še ka­na­la komunikacije, dok Kremlj ni­je ko­men­ta­ri­sao me­dij­ske na­vo­de. Po­sto­ji i lini­ja ko­ja ne­po­sred­no povezuje še­fa Pen­ta­go­na Loj­da Osti­na s ru­skim mini­strom od­bra­ne Ser­ge­jem Šojguom, a i dvo­ji­ca naj­vi­ših ge­ne­ra­la obe stra­ne, ame­rič­ki ge­ne­ral Mark Mi­li i nje­gov ru­ski ko­le­ga Va­le­rij Gerasimov, dva­put su se ču­li od po­čet­ka ra­ta.

Po­sto­je i dru­gi ka­na­li ko­mu­ni­ka­ci­je, kao što je po­tvr­dio i Džejk Sa­li­van, savetnik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost še­fa Be­le ku­će Džo­ze­fa Baj­de­na. Sali­van je ista­kao da se te­le­fo­nom čuo s vi­so­kim ru­skim zva­nič­ni­ci­ma, ma­da ni­je ot­krio njiho­va ime­na. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, svr­ha ovih kontaka­ta je da se iz­beg­ne nuklear­ni rat.

Ne­dav­no su se u An­ka­ri sa­sta­li i di­rek­tor Cen­tral­ne oba­ve­štaj­ne agencije Vilijam Berns i pr­vi čo­vek ru­ske Spolj­ne oba­ve­štaj­ne agen­ci­je Ser­gej Na­ri­škin. I u Be­loj ku­ći i u Kre­mlju po­tvr­di­li su ovaj su­sret, ali je te­ma sa­stan­ka osta­la ne­ja­sna. Iz Vašing­to­na su in­si­sti­ra­li na to­me da je Berns upo­zo­rio Mo­skvu da ne ko­ri­sti nuklear­no oruž­je u Ukra­ji­ni i da se in­te­re­so­vao za sud­bi­nu ame­rič­kih osu­đe­ni­ka u Rusiji, po­put ko­šar­ka­ši­ce Brit­ni Graj­ner, osu­đe­ne na de­vet go­di­na za­tvo­ra zbog ula­ska u ze­mlju s uljem ka­na­bi­sa.

Me­di­ji su ovaj su­sret sme­sti­li u kon­tekst mo­gu­ćih taj­nih ame­rič­ko-ru­skih pregovora o kra­ju ra­ta u Ukra­ji­ni. Ave­ni­ja Pen­sil­va­ni­ja je to po­re­kla, saopštavaju­ći da Berns i Na­ri­škin „ni­su do­go­va­ra­li kraj ra­ta u Ukra­ji­ni” jer je ame­rič­ki stav – „ništa o Ukra­ji­ni bez Ukra­ji­ne”.

Ipak, pr­vi lju­di taj­nih slu­žbi sa­sta­li su se na­kon što su ame­rič­ki zvanič­ni­ci više pu­ta na­go­ve­sti­li Ki­je­vu da je do­šlo vre­me za pre­go­vo­re s Mo­skvom. I „Vašington post” je pi­sao da su ame­rič­ki zvanič­ni­ci u privatnim raz­go­vo­ri­ma „ohra­bri­li” ukra­jin­ske funk­ci­o­ne­re da po­ka­žu sprem­nost za pre­go­vo­re s Ru­si­jom. Zva­ni­čan odgovor vla­de u Ki­je­vu je da ne­će pre­go­va­ra­ti s Kre­mljom sve dok ne isteraju ru­ske tru­pe s ce­le ukrajin­ske te­ri­to­ri­je, uklju­ču­ju­ći Krim, i dok ru­ski pred­sed­nik Vladi­mir Pu­tin ne si­đe s vla­sti.

Ka­ko je sa­znao „Po­li­ti­ko”, Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ne oče­ku­je da ukrajinski predsed­nik Vo­lo­di­mir Ze­len­ski od­mah sed­ne za pre­go­va­rač­ki sto, ali oče­ku­je da usko­ro po­ka­že da je spre­man za raz­go­vor s Ru­si­jom.