Putin i Rusija ponovo su se u zapadnim medijima našli pod oznakom „hitna vest”. Prvo je početkom sedmice Stejt department saopštio da Iran Rusiji prodaje stotine borbenih dronova, a zatim je stigla vest da Putin iduće nedelje putuje u Iran, što bi bio njegov drugi izlazak iz zemlje od početka rata u Ukrajini.
S ruskog i iranskog stanovišta u ovim, za Zapad senzacionalnim vestima nema ničeg neobičnog, iako je Teheran demantovao ovu vest, a Kremlj je za sada uopšte nije komentarisao. Iran je s Argentinom nedavno zatražio prijem u BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju, a u odnosu na Ukrajinu ima uzdržan stav. Iako iranski dronovi možda nemaju reputaciju turskih „bajraktara”, poznavaoci vojne tehnike kažu da sasvim dobro obavljaju posao. Osim toga, nije isključeno da Turci, koji Ukrajini prodaju svoje dronove, to čine i Rusiji, ali bi ruski zahtev Iranu za kupovinu borbenih dronova bio ne samo odraz potrebe, nego i simbolična demonstracija zbližavanja dveju država.
Takođe, malobrojne posete ruskog predsednika drugim državama dok traje ono što Moskva naziva specijalnom vojnom operacijom ne smatraju se neobičnim za vreme ratnih dejstava u državama predsedničkog sistema. Druga je stvar što zapadna propaganda u nameri da rusku intervenciju prikaže kao poduhvat neuračunljivog čoveka svakodnevno plasira tekstove o tome da je Putin izolovan, besan zbog sporog napredovanja u Ukrajini, bolestan, da se plaši korone i ubistva, da je na korak od toga da mu vojni vrh otkaže poslušnost…
Kako god, uz sve ruske demantije pobrojanih „otežavajućih okolnosti”, Putin, posle posete Dušanbeu i Turkmenistanu krajem prošlog meseca, putuje u Iran. Portparol Kremlja je potvrdio da ruski predsednik 19. jula putuje u Teheran i da će se sastati s predsednicima Irana Ebrahimom Raisijem i Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Iranska državna agencija odmah je izvestila da su Iran i Rusija postigli znatan uspeh u jačanju svojih ekonomskih veza kroz uspostavljanje trgovine zasnovane na nacionalnim valutama i kanala koji podrivaju sankcije koje su SAD uvele obema zemljama.
Da li će tamo biti reči o kupoprodaji stotina borbenih bespilotnih letelica, kako je u ponedeljak najavio savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, tek ćemo saznati. Kao i to da li će Iranci obučavati ruske vojnike kako da koriste njihove dronove. Možda će tada biti razrešena i dilema koju je Salivan izneo novinarima: da li je Iran već isporučio neke od ovih dronova. U svakom slučaju, kako je rekao i sam Salivan, ovo je primer od koga i kakve usluge Rusija traži, aludirajući na isporuke iranskih dronova Hutima kojima su gađali mete u Saudijskoj Arabiji.
Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani odbacio je američke navode o isporuci dronova. Podsetio je da Iran i Rusija sarađuju u čitavom nizu oblasti savremenih tehnologija još iz predratnog perioda u Ukrajini i da u poslednje vreme nije bilo mnogo saradnje u toj oblasti.
Kanani je iskoristio priliku i u izjavi za „Njuzvik” ukazao na licemerje Vašingtona povodom protivljenja takvom aranžmanu, navodeći da su SAD i savezničke sile preplavile Bliski istok oružjem, uključujući i ono rezervisano za najvećeg neprijatelja Irana – Izrael. Kanani je rekao da američki zvaničnik iznosi takve tvrdnje u trenutku kad su Vašington i evropske vlade države koje su okupirali, uključujući i one u zapadnoj Aziji, pretvorili u „arsenal svog raznolikog smrtonosnog oružja”. Naglasio je da je nesumnjivo da bez tog oružja „cionisti ne bi mogli da nastavljaju svoju agresiju, zločine i okupaciju Palestine duže od sedam decenija”.
Trgovina oružjem u Iranu dugo je bila ograničena rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 2010, koja je usledila kao odgovor na nuklearni program Teherana. Zabrana je istekla u oktobru 2020. u skladu s postignutim nuklearnim sporazumom iz 2015. potpisanim zajedno s velikim silama. Administracija Donalda Trampa jednostrano je odustala od sporazuma 2018, pokušala je da izvrši pritisak na zemlje da održe zabranu, ali su napori na kraju propali. Administracija Džozefa Bajdena nastojala je da pregovara o povratku na nuklearni sporazum, ali nije došlo do pomaka nakon niza razgovora održanih od aprila prošle godine. „Njuzvik” je podsetio da su SAD nastavile da upozoravaju na pretnju koju predstavlja iransko ulaganje u konvencionalno naoružanje, uključujući unapređene rakete i bespilotne letelice.
