Američki predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp postavili su scenu za dve ključne izborne debate. Prva će biti održana 27. juna na CNN-u, dok je druga zakazana za 10. septembar na ABC-u. Ove informacije su deo trećeg dela “Vodiča za američke izbore”, koji je pripremio Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE). U ovom vodiču se objašnjava kako je nastao sistem predsedničkih debata, ko ih organizuje, kakva su pravila i koliko utiču na rezultate izbora.
Dogovor o datumima debata usledio je nakon što je šef Bele kuće izjavio da ne namerava da učestvuje u tradicionalnim jesenjim debatama koje organizuje Komisija za predsedničke debate. Umesto toga, njegov tim je predložio da se debate održe u medijskim kućama. Bajden je javno prihvatio poziv CNN-a, izazivajući Trampa rečima: “Na tebi je, Donalde”.
Organizovane predsedničke debate su relativno nov fenomen u izbornom procesu u SAD, iako su se povremeno održavale i u 19. veku. Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, odgovorio je na svojoj društvenoj mreži Truth Social da će biti tamo, koristeći frazu koju izgovaraju voditelji pre početka bokserskih mečeva: “Spremimo se za tuču!”
Uzimajući u obzir polarizaciju u američkom društvu, kao i retoriku koju koriste oba kandidata – Tramp naziva Bajdena “najgorim predsednikom u istoriji” i čovekom koji će izazvati treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac koji se bori samo za sebe – mnogi smatraju ove debate veoma važnim. Tramp i njegov tim veruju da je njihov glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače zašto su aktuelnom šefu Bele kuće pružili podršku četiri godine ranije.
Najgledanija predsednička debata u istoriji je bio prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca.
Neočekivani termin
Zanimljivo je da je debata zakazana za 27. juna neočekivano rano, u trenutku kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija. Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu od 19. do 22. avgusta.
Ova debata će se razlikovati od uobičajenih po tome što će se na njoj sukobiti samo Bajden i Tramp, bez trećeg kandidata – Roberta Kenedija, i po tome što neće biti gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati završnu reč odlučeni su bacanjem novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Beš.
Inicijativu za organizovanje predsedničkih debata pokrenuo je 1956. godine student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata. Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Iako su se političke rasprave između kandidata povremeno održavale i u 19. veku, njih nije moglo da prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. godine Kan pokušao da organizuje debatu između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Iako do nje nije došlo, zahvaljujući ovoj inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960. godine.
“Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i 1960. dobila je tri termina na televiziji”, rekao je Kan za NPR 2012. godine.
Nakon okršaja Kenedija i Niksona, predsedničke debate nisu organizovane sve do 1976. godine. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. godine. Kada su odustali od toga jer su kandidati pokušavali da kontrolišu svaki aspekt debate, dve velike partije su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okršaja kandidata sve do ove godine.
O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u prvoj TV debati 1960. godine, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. godine zbog lošeg odgovora na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropi tokom debate, a da je Ronaldu Reganu glumačko iskustvo iskorišćeno u TV okršajima pred kamerama donelo dva mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije baš najjasnije da li nekoliko nastupa pred kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom društvu.
Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovedenim nakon izbora od 1988. do 2016. godine, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992. godine – čak 70 odsto – i to nakon debata Džordža Buša, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji – svega 10 odsto – 2016. godine, nakon okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa.
Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Više od 73 miliona ljudi gledalo je prvi okršaj Trampa i Bajdena 2020. godine, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. godine sa 84 mil
