Poskupljenja su na svakom ćošku, a sada su i banke od 1. avgusta najavile nove cenovnike!
Velika novina je da ćete ukoliko iz više pokušaja probate da podignete gotovinu na bankomatu, za pogrešno ukucan PIN morati da platite.
Razloge za nove cene stručnjaci vide kao strah banke od toga koliko će prihoda imati do kraja godine.
Šta sve poskupljuje
Prema najavama banaka, poskupeće brojne usluge – održavanje računa, podizanje čekova i provizije za mobilno i elektronsko bankarstvo, a novi cenovnici počeće da se koriste u avgustu.
Iako se nisu sve banke oglasile o promeni cena, prema informacijama onih koje to jesu uradile, izdavanje serije čekova će koštati 300, umesto pređašnjih 200 dinara. Izdavanje kartice po hitnom postupku, koje je do sada bilo besplatno, koštaće 400 dinara, dok će isporuka kartice na kućnu adresu, koja je do sada koštala simboličnih 50 dinara, sada koštati ne tako simboličnih 800.
A, ovde nije kraj poskupljenjima.
Tako će građani morati da plate i skuplju proviziju za podizanje novca sa bankomata druge banke, kao i za sve transakcije koje obavljaju preko eBankinga. Ukoliko je do sada vaš najveći strah da će vam bankomat “progutati” karticu, od avgusta će vam to biti najmanja briga.
Šta ćete sve morati da platite
Naime, banke su najavile naplatu višestrukih pokušaja za podizanje novca sa bankomata. Isti je slučaj i sa neuspelim pokušajima plaćanja putem interneta.
A, ukoliko izgubite karticu – spremite se i to da platite. Tako ćete, ukoliko ste, ne svojom krivicom, izgubili karticu, a na računu ste imali do 3.000 dinara, vi biti ti koji ćete snositi troškove. Trošak će snositi banka ukoliko je iznos koji imate na računu veći i ukoliko uspete da dokažete da niste zloupotrebili karticu ili bili “vidljivo nemarni”.
Ukoliko ste pomislili da osnova za poskupljenje nema, kao ni razloga da za pogrešno ukucan PIN kod morate da platite, s obzirom na to da u ovim transakcijama nema utroška papira, kao ni angažovanja bankarskih službenika, u pravu ste.
Naime, predsednik udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović najveći problem vidi u tome što logičnog ekonomskog opravdanja za nove cenovnike nema.
“Ako poskupi gorivo, taksista će povećati cenu jer mu od tog goriva zavisi posao. Od čega banka toliko zavisi da bi podigla cene dva ili tri puta? Koji su se to troškovi njima povećali pa moraju da povećaju usluge? Poskupela su i neka osiguranja, a ako ih pitate zbog čega, oni će reći da svi dižu cene, pa i oni žele da zarade”, rekao je on.
Gavrilović je objasnio da je želja za dodatnim profitom u ovom slučaju potpuno neopravdana, s obzirom na to da su banke već izuzetno profitabilne firme. Prema njegovim rečima, ako firma posluje u “plusu”, profitabilna je, te se ne može reći da je cene podigla zbog krize.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, poskupljenje bankarskih usluga vidi kao “okretanje banaka ka izvesnim prihodima”, tačnije naknadama koje uzimaju od korisnika po različitim osnovama. Prema njegovim rečima, zbog krize i opšteg poskupljenja, bankama je teško da predvide svoje kamatonosne prihode koje će ostvariti do kraja godine.
Kako su ovo glavni prihodi svake banke, one su odlučile da se preorijentišu na druge vidove zarade.
“Činjenica je da će zbog svih poskupljenja biti smanjena kreditna sposobnost građana i raspoloživost za uzimanje kredita. Banke se sada orijentišu na takozvane nekamatonosne prihode, koji su im izvesni i koje svakog meseca uzimaju od građana”, rekao je Grubišić i istakao da “banke nisu dužne da pravdaju podizanje cena svojih usluga”, što je prema njegovoj oceni “suština svega”.
Još jedan problem je što banke nemaju nikakvu regulativu i mogu da menjaju cenovnike svakodnevno. To niko ne kontroliše, a na kraju se sve svodi na to da klijenti ovakve promene mogu da prijate ili jednostavno – promene banku.
