Nijedna banka u Srbiji nije zvanično saopštila da ne želi da pruža usluge ruskim državljanima, ali pojedini Rusi tvrde da su neke banke zatvorile vrata za njih.
Aleksej Krjukov, električar iz Moskve, preselio se 2018. u Srbiju i bez teškoća otvorio devizni račun u OTP banci.
Zato se zbunio kada su mu, kako tvrdi, iz ove banke sredinom maja ove godine usmeno rekli da „ne može da otvori dinarski račun, jer banka više ne posluje sa državljanima Rusije“.
„Pre četiri godine nije bilo nikakvih problema, a sada ne mogu da otvorim račun“, kaže Krjukov, koji sa ženom i dvoje dece živi u Subotici.
Iz Narodne banke Srbije kažu da propisima nisu predviđena nikakva ograničenja u vezi sa otvaranjem računa za državljane Rusije, ali podsećaju da banke zadržavaju pravo izbora klijenata.
Privatne banke imaju pravo da ne stupaju u poslovne odnose u skladu sa time kako su definisale sopstvenu poslovnu politiku, navodi Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
„Imaju pravo da postavljaju kriterijume za svoje poslovanje, ali i da diskreciono odlučuju o pojedinim slučajevima“, kaže on za BBC na srpskom.
Rat u Ukrajini, koji je počeo 24. februara, pokrenuo je novi talas ruske emigracije, a između januara i marta, zemlju je napustilo 3,8 miliona ljudi, podatak je Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit BBC-ja koliko je ruskih državljana stiglo u Srbiju posle 24. februara.
OTP banka, u vlasništvu OTP grupe (OTP Bank Group) sa sedištem u Beču, nije odgovorila na upit BBC novinara do objavljivanja teksta.
Kako propisi u Srbiji uređuju otvaranje računa?
Banke imaju različitu politiku poslovanja prema rezidentima i nerezidentima.
Rezidenti su ljudi koji u nekoj zemlji imaju registrovano prebivalište duže od godinu dana.
Nerezidentima se smatraju ljudi koji u nekoj zemlji ostvaruju prihode, ali nisu u njoj stalno nastanjeni.
Iz Narodne banke Srbije podsećaju da je otvaranje računa rezidenata i nerezidenata regulisano Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenata.
Odlukom je propisano da stranci koji u Srbiji imaju status rezidenta mogu da otvore i koriste račune pod istim uslovima kao srpski državljani.
Za nerezidente postoje određena ograničenja koja se tiču načina korišćenja računa, kao i elektronskog i mobilnog bankarstva.
Bez zvanične obustave usluga klijentima iz Rusije
Aleksej Krjukov, je u Srbiji već četiri godine i ima status rezidenta.
„Ovde živim i radim, deca idu u školu, imovinu u Rusiji smo prodali i ne planiramo da se vraćamo“, navodi.
Kaže da je bio „zbunjen“ odbijenicom za otvaranje dinarskog računa koju tvrdi da je dobio na šalteru OTP banke.
„Nedavno sam dobio stalno zaposlenje i dinarski račun mi je potreban kako bi poslodavac mogao da mi isplaćuje zaradu“, dodaje.
Slično iskustvo ima i Ivan Timofejev, IT stručnjak iz Moskve, od nedavno stanovnik Novog Sada.
On kaže da marta 2022. u OTP banci nije uspeo da otvori ni devizni, ni dinarski račun.
„Na šalteru su mi usmeno rekli da je banka promenila poslovnu politiku i više ne radi sa državljanima Rusije“, navodi ovaj IT stručnjak.
Isto obrazloženje, ali u Banci Inteza, tvrdi da je dobio Aleksej Petrov, građevinski inženjer iz Sankt Peterburga, koji od novembra prošle godine živi u Novom Sadu.
„Prvo su mi zakazali termin za otvaranje računa, a zatim su me nazvali i rekli da više ne posluju sa ruskim državljanima“, kaže Petrov.
Banka Inteza, deo grupacije Inteza Sanpaolo (Intesa Sanpaolo) iz Torina, nije odgovorila na upit BBC novinara.
Iz NBS podsećaju da, prema Zakonu o bankama, svaka banka ima pravo da „slobodno odlučuje o izboru klijenta“.
Kako dodaju, banke su prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa dužne da primenjuju „mere upravljanja rizicima kojima su izložene ili mogu biti izložene u poslovanju“.
Šoškić kaže banke imaju pravo da „ne pružaju usluge stranim državljanima, posebno ukoliko smatraju da time mogu doći u situaciju da uđu u zonu potencijalnih prekršaja u vezi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma“.
„Ovakve situacije se mogu prevazići zahtevanjem dodatnih informacija od potencijalnih klijenata banke“, kaže.
Ali, postoji još jedan način.
„Jednostavno, mogu da obustave ponudu bankarskih usluga za potencijalno rizične klijente“, navodi.
Nijedna banka u Srbiji do sada nije zvanično saopštila da ne želi da pruža usluge klijentima sa ruskim pasošima.
