U svetlu najave da će se ponovo uvesti obavezni vojni rok u Srbiji, mnogi se prisećaju kako su nekada izgledali ispraćaji regruta u Vojsku Srbije. To su bili emotivni trenuci rastanka između vojnika i njihovih najbližih, koji su imali posebno značenje u zajednici.
Za odlazak u vojsku se spremalo danima, a cela zajednica se uključivala u organizaciju ispraćaja. Porodice su pripremale tradicionalne obroke, a prijatelji su pevali pesme i stihove kako bi olakšali rastanak. Vojnici su se oblačili u uniforme i odlazili u vojnu jedinicu, gde su ih ispraćali roditelji, sestre i devojke sa suzama u očima.
Ispraćaji su se često održavali na centralnim mestima u gradovima, gde bi se okupljala cela zajednica da pruži podršku mladim vojnicima. Ulice bi bile ispunjene zvucima pesama koje bi odjekivale iz kafana i domova. Neki bi za ispraćaj svojih sinova u vojsku zakupljivali lokale, dok bi drugi podizali šatre i angažovali orkestre.
Ova tradicija ispraćaja u vojsku u Srbiji je bila deo kulturne baštine, koja je odražavala vrednosti zajedništva i podrške u teškim trenucima. Danas, kada se najavljuje ponovo aktiviranje obaveznog vojnog roka, svi se pitaju da li će se vratiti i stara tradicija ispraćaja regruta, ili će se oni odvijati na drugačiji način.
