Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se od Srbije očekuje da sledi sankcije koje je EU uvela Rusiji i poziva da sa Prištinom potpiše sporazum o normalizaciji odnosa i međusobnom priznanju nije pravno obavezujuća, ali predstavlja pokušaj da se Srbija izopšti iz evropskih tokova, što bi napravilo nepopravljivu štetu celom regionu, rekao je za RTS poslanik i vojni komentator Milovan Drecun.
Evropski parlament pokazuje raznolikost političkih stavova ljudi koji su evropski parlamentarci, a dolaze iz različitih zemalja. Njihovi stavovi mogu, ali ne moraju da se poklapaju sa zvaničnim stavom zemalja iz kojih dolaze, rekao je Drecun.
“Evropski parlament donosi odluke na drugačiji način od Evropske unije. EU donosi odluke jednoglasno, odnosno konsenzusom, a ovde imate preglasavanje, gde deo poslanika pokušava da nametne svoje stavove drugima kako bi se Srbija izopštila iz evropskih tokova, a što bi nanelo nepopravljivu štetu celom regionu”, rekao je gostujući u Dnevniku Milovan Drecun.
Ova rezolucija može da bude deo kampanje koja se sprovodi da bi se Srbija naterala da uvede sankcije Rusije i da prihvati razgovor o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova.
“Ali znate, postoje zemlje koje su članice EU, a ne priznaju lažnu državu Kosovo, pa ne možete preko Evropskog parlamenta da nametnete takve stavove. Rezolucija ima određenu težinu, ali nije pravno obavezujuća, i ne znači da će takvu odluku slediti EU. Nemačka, kao vodeća zemlja EU, zagovara takav stav, ali to nije nešto što će dovesti do napretka u dijalogu, već put koji ohrabruje Prištinu da nastavi sa jednostranim potezima”, kaže Drecun.
Umesto da se posvete rešavanju problema, oni sad idu putem nametanja teze da prvo treba da se razgovara o međusobnom priznanju. “Potpuno je jasno da to nećemo uraditi”, naglasio je Drecun.
Situacija u južnoj pokrajini je komplikovana, zabranjena su srpska dokumenta i tablice.
“Mogući su incidenti, posebno na severu Kosova. To se vidi iz poslednjeg poteza Prištine sa ukidanjem tablica, iako je rečeno da se dogovori kompromisno rešenje. To rizikuje da Priština primeni silu nad Srbima”, rekao je poslanik.
Priština je aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, uskoro će, iako nemaju podršku, aplicirati i za članstvo u EU.
“Kada imate jednu opštu tenziju na globalnom planu. Priština pokušava da nešto ušićari za sebe. I sam stav SE je problematičan uz tvrdnju da će sve članice glasati. Imate zemlje, poput Mađarske, koje su priznale Kosovo, ali neće glasati u korist članstva u SE”, tvrdi Drecun.
‘Rat u Ukrajini imaće dugoročne posledice po ceo svet’
Rat u Ukrajini neki smatraju početkom Trećeg svetskog rata, ili sukobom između Rusije i Zapada.
“Ovo je proksi rat, ali su posledice dugoročne i imaće uticaj na ceo svet. U ovoj fazi Rusija je zacrtala za cilj da ‘oslobodi Donbas’. I to je jedna faza, ali ako se uđe u drugu fazu taj sukob bi se raširio i na druge delove Ukrajine. Ukrajici spremaju kontraonfanzivu, ali je pitanje koliki su njeni kapaciteti”, kaže Drecun.
Prvi put iz nemačkog Bundestaga dolaze i pozivi na ukidanje sankcija Rusiji i pokretanje Severnog toka 2. Član Bundestaga, predsednik odbora za energiju i klimu iz redova levice, Klaus Ernst, javno je to zatražio od Savezne vlade.
“Nemačka jeste motor EU ali njena industrija u mnogome zavisi od energenata iz Rusije. Kada to presečete zadajete udarac i sopstvenoj industriji. Američke kompanije koriste ovu situaciju i potiskuju evropske kompanije sa svetskog tržišta”, rekao je za RTS Milovan Drecun.