Barel nafte ponovo je dostigao 119 dolara. I na našim pumpama viši cenovnici: dizel je poskupeo za 2,5 dinara – pa litar do sledećeg petka, košta 206 dinara, a benzin je skuplji za šest dinara – litar je 193 dinara.
Embargo na rusku naftu uzburkao je i cene i snabdevanje na globalnom tržištu. Srbija trenutno raspolaže sa dvomesečnim zalihama nafte i derivata. Prioritet je povećanje rezervi na svim nivoima.
Država zalihe nafte i derivata pravi u Republičkim robnim rezervama, a po stadardima Evropske unije povećava ih kroz „obavezne“ rezerve. Zakon o energetici obavezao je i naftne kompanije koje posluju u Srbiji da imaju „operativne“ rezerve. Ta stalna zaliha goriva u ovoj godini mora biti za četiri dana, a narednih godina će se povećavati.
„Naftne kompanije će u toku juna morati da obezbede te zelihe i da 1. jul dočekaju sa tom količinom u svojim rezervoarima. To sigurno podiže sigurnost snabdevanja“, tvrdi generalni sekretar „Udruženja naftnih kompanija Srbije“ Tomislav Mićević.
Od početka godine cena sirove nafte na svetskom tržištu porasla je 40 odsto, u Americi čak 54 odsto. Radi smirivanja tržišta Sjedinjene Države već dva puta su intervenisale iz strateških rezervi. Isto su učinili Kina, Japan i Indija, ali su cene zadržale visok nivo. Tržišna kretanja ipak diktira OPEK.
„Pozdravljamo važnu odluku OPEK+ da poveća snabdevanje za više od 200.000 barela dnevno u julu i avgustu na osnovu novih tržišnih zahteva. Ta najava donosi mesečno povećanje proizvodnje koje je ranije planirano tek za septembar“, kaže sekretar za štapu Bele kuće Karin Žan Pjer.
Stručne analize već ukazuju, da je briselski embargo na rusku naftu uneo potpunu neizvesnost u cenu „crnog zlata“.
„Prvi efekat te sankcije je potencijalno poskupljenje nafte na svetskom tržištu. Procene su već različite, ali bi cena barela mogla da bude 180 do 190 dolara“, smatra glavni ekonomista u „Renesans kapitalu“ Sofija Donec.
Svetsko tržište zahteva više nafte zbog oporavka privrede od kovida 19, a pre svega enegteske krize. Najvažniji zadatak je da se spreči jaz između ponude i tražnje, koju može da napravi manjak ruske nafte na tržištu, posebno u Evropi.
