Evropa koristi rat u Ukrajini da NATERA SRBIJU da prizna Kosovo, glavno „oružje“ u ruke dao joj je Vladimir Putin

Iako to niko nije rekao jasno i glasno, realnost je drugačija, jer se upravo međusobno priznanje, i to po prvi put, našlo u juče usvojenom Izveštaju Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji.

I to možda ne bi bilo toliko čudno, da se ovo pitanje nije otvorilo ekspresno, i gotovo odmah nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin „kosovski argument“ iskoristio kao objašnjenje poteza koje Moskva povlači u Ukrajini.

Kako je objasnio krajem aprila, Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale su nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu.

Upravo to je bio trenutak kada nezavisnost Kosova počinje sve više da se pominje, kada to postaje jasno i srpskim zvaničnicima, koji od tada očekuju sve veće pritiske.

– Naša situacija je promenjena na lošije posle izjava predsednika Rusije Vladimira Putina, ne zato što je hteo da našteti Srbiji, već što je to iskoristio za zaštitu ruskih interesa – rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je objasnio da će sada „ceo Zapad, da bi uskratio Putinu argumente, tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavisnosti Kosova, da bi Putinu rekli da to nije isti slučaj“.

Izgleda je upravo to počelo i da se dešava.

Šta se dogodilo?

Tako se iznenada i bez najave, u toku jučerašnjeg glasanja u Evropskom parlamentu, samo u izveštaju o Kosovu, našao amandman koji je malo ko očekivao i kojim se podstiče sporazum zasnovan na međusobnom priznanju, iako trenutna situacija ne ide u prilog tezi da je kompromis na vidiku.

Da nije tako svedoči i dIjalog Beograda i Prištine, koji je već duže vreme u zapećku, da nekih konkretnijih dogovora i pomaka nema, da se ne odvijaju sastanci na najvišem političkom nivou…

Štaviše, normalizacija odnosa Beograda i Prištine, za koju godinama slušamo da će se desiti na kraju evropskog puta i pred sam, formalni ulazak u EU, tako se našla daleko od tog famoznog datuma, za koji se više ne zna ni kada će biti, pa čak ni okvirno.

Zbog svega toga sasvim je legitnimno upitati se da li se to, zapravo, EU koristi razornim kovitlacem u Ukrajini, kako bi što pre rešila pitanje Kosova, i to priznanjem, što inače ne uspeva godinama unazad?

Putin „povikao nogu“

Od kada se Vladimir Putin pozvao na slučaj Kosova, lavina je pokrenuta, a na već utaban teren očigledno je zaigrala i Evropska Unija.

Najpre je to učinila „gurajući“ zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope, zatim posetom nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je rekao da članstva u Uniji nema bez međusobnog priznanja, isto je ponovio juče austrijski šef diplomatije Aleksander Šalenberg, i konačno stavljanjem iste te krilatice i u izveštaj EP.

Iako je taj dokument neobavezujući, poznavaoci evropskih prilika ukazali su da je to način da se priča o međusobnom priznanju uvede na „mala vrata“, namerno kroz Evropski parlament (EP), u kome za tako nešto postoji većina.

Druga strana te priče je što se na taj način, bar za sada, izbegava izjašnjavanje u drugim organima EU, jer se u njima nalazi pet država članica koje nezavisnost Kosova ne priznaju.

„Ništa nije slučajno“

U diplomatiji ništa nije slučajno, pa tako ni sitaucija sa izveštajem EP, napominje za „Blic“ direktor centra za regionalizam Aleksandar Popov.

– Kad je reč o Kosovu, američka administracija imala je decidan stav i smatrala je da se to potanje treba rešiti priznanjem, a EU je bila fleksibilnija i gurala je priču o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaviji odnosa u koji se svašta moglo uključiti. Međutim, situacija u Ukrajini je sve ubrzala, ali ja mislim da je ovo poslednji potezi imaju veze sa sankcijama koje nismo uveli Rusiji. EU na ovaj način udara packu Srbiji, i mislim da se neće stati – ističe Popov.

Srbija dobija „šamare“

Srbija dobija „šamare“ na ovaj način, upozorava on, i smatra da će se pritisak pogoršati.

– Ovo je je tvrdi pritisak na Beograd, ali nisam optimista. Ne bih isključio i da se iza kulisa dešavaju stvari koje ne znamo, i da će doći na ispostavu račun čije posledice ćemo tek da kusamo – napominje Popov.

Govoreći o ovim dešavanjima, predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić takođe je „Blic“ ocenio da je rat u Ukrajini promenio dinamiku političkog života i bezbednosti u celom svetu i doveo do upotrebe i zloupotrebe primera Kosova.

– Zbog sukoba na zapadu Evrope, Zapadnom Balkanu se otvara mogućnost ubrzanog prijema u EU. Ali, na tom putu se očekuje da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji je započeo još 2010. godine bude doveden do kraja. U tom pogledu Zapad sigurno postavlja pitanje kada ćete vi završiti to kosovsko pitanje – ocenjuje Janjić.

Zloupotreba rata

Kako kaže, klaster koji je u vezi sa Kosovom i Metohijom podjednako je važan kao i onaj koji se tiče reformi zakonodavstva i pravosuđa.

Čini mi se da ni Beograd ni Priština trenutno nisu spremni na kompromis. Priština zloupotrebljava rat u Ukrajini pa dramatizuje i svoju situaciju na Zapadnom Balkanu i preuveličava opasnost od Srbije zbog čega traži i oružje od Zapada. A realnost je da je dijalog mrtav još od 2017. godine kada je propala ideja o podeli teritorije – apostrofira Janjić.

Šta piše u izveštajima?

U izveštaju EP o Srbiji, Beograd je pozvan da uvede sankcije o Rusiji, dok je u onom koji se tiče Kosova spomenuto međusobno priznanje, a pozvane su i zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine.

– Važno je konstruktivno angažovanje vlasti i Srbije i Kosova u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji zasnovanog na međusobnom priznavanju, koji je ključan za napredovanje obe zemlje na njihovim evropskim putevima i doprineće regionalnoj stabilnosti i prosperitetu – piše u amandmanu koji je iznenadio javnost.

Osim odnosa sa Kosovom i vladavine prava u zemlji, izglasani izveštaj obuhvata i usklađivanje sa politikama sankcija protiv Rusije, kao kriterijum za ukupan napredak Srbije u pristupnom procesu u EU.

Novoizabrane vlasti u Beogradu se pozivaju da „da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i poziciji EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji“.