Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je danas ostavku premijera, insistirajući da privremeno ostane na čelu vlade nakon haotičnih izbornih rezultata koji su doveli do političke neizvesnosti. Francuski birači su podelili zakonodavno telo na levicu, centar i krajnju desnicu, bez jasne većine potrebne za formiranje vlade. Ovi rezultati su povećali rizik od paralize za drugu najveću ekonomiju Evropske unije.
Makron je rizikovao raspisivanjem prevremenih izbora u nadi da će pružiti Francuskoj “trenutak razjašnjenja”. Međutim, ishod je bio suprotan, posebno uoči Olimpijskih igara u Parizu, kada će zemlja biti pod međunarodnim reflektorima.
Premijer Gabrijel Atal ponudio je svoju ostavku u ponedeljak ujutro, ali je Makron, koji ga je imenovao pre samo sedam meseci, odmah zatražio da ostane na funkciji “kako bi se obezbedila stabilnost zemlje”.
Atal je jasno stavio do znanja da se ne slaže sa Makronovom odlukom o raspisivanju iznenadnih izbora. Rezultati dva kruga glasanja nisu ostavili očigledan put za formiranje vlade za levičarsku koaliciju koja je bila prva, Makronov centristički savez ili krajnju desnicu.
Politička blokada mogla bi imati dalekosežne posledice po rat u Ukrajini, globalnu diplomatiju i ekonomsku stabilnost Evrope. Ipak, bar jedan lider je rekao da su rezultati olakšanje.
Prema zvaničnim rezultatima objavljenim rano u ponedeljak, sva tri glavna bloka su daleko od potrebnih 289 mesta za kontrolu 577-člane Narodne skupštine, moćnijeg od dva zakonodavna tela Francuske.
Umesto da se okupe oko Makrona kako je očekivao, milioni su iskoristili glasanje kao priliku da izraze nezadovoljstvo zbog inflacije, kriminala, imigracije i drugih pritužbi — uključujući i njegov stil vladanja.
Za razliku od drugih zemalja u Evropi koje su više navikle na koalicione vlade, Francuska nema tradiciju da poslanici iz suprotstavljenih političkih tabora zajedno formiraju većinu. Francuska je takođe centralizovanija od mnogih drugih evropskih zemalja, sa mnogo više odluka donetih u Parizu.
