Predstojeći Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu (SPIEF) sasvim slikovito je Zapadu pokazao da se zavarava misleći da su oni ceo svet. U uslovima ukrajinske krize i najoštrijih sankcija ikad koje je 35 zemalja Zapada uvelo Rusiji, prisustvo ekonomskom forumu u Peterburgu sredinom juna već je potvrdilo više od 90 država.
Već taj podatak sam dovoljno govori kakvo je većinsko raspoloženje u svetu, kakav je njihov stav o sankcijama, ali i o tome u kom pravcu se kreće svet.
Tim pre što se samo mesec dana po otpočinjanju ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini pozivu za učešće na SPIEF-u odazvalo 69 država, među kojima su i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Japan, Kina, Indija, Srbija. U međuvremenu ih se prijavilo još više od 20. Za sada.
Više od 90 država na forumu u Rusiji
„Važno je stvoriti povoljne uslove za realizaciju zajedničkih projekata i obezbediti podršku inicijativama poslovne zajednice. Suprotno određenim okolnostima, učešće na SPIEF 2022. je potvrdilo više od 90 zemalja. Brojke su zaista impresivne“, bio je komentar saradnika ruskog predsednika Antona Kobjakova.
On je ocenio da forum koji se održava 25. put, svake godine prima predstavnike iz više od 140 zemalja, i da ni ova neće biti izuzetak, jer se dinamika potvrđivanja učešća nije promenila.
Po oceni ekonomiste Miroslava Jovanovića, profesora Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, te brojke u okolnostima kakve imamo znače ono što ne može da se vidi u zapadnim medijima, pre svega da 70 odsto država u svetu nije uvelo sankcije Rusiji.
Ko je sledeći
To što je u međuvremenu raste broj zemalja koje su se prijavile za učešće na ekonomskom forumu , po njegovoj oceni je, koliko to čudno zvučalo, logična posledica zapadnih sankcija uvedenih Rusiji. Mnoge zemlje se, kako kaže, s pravom pitaju ko je sledeći. On podseća da su Iranu pre nekoliko decenija zamrzli sredstva i nisu ih još vratili, ali da se sada prvi put dešava da zamrznuta sredstva hoće da uzmu i iskoriste ih bez saglasnosti vlasnika i bez međunarodne, javne otvorene procedure.
„Ako su sredstva koja su zamrznuta u neku ruku oteta, a zarađena su na legalan način, pitaju se šta je sada na redu i da li treba stvoriti neki novi globalni međunarodni sistem i finansijski i trgovinski i neku novu valutu. Sada je vreme za traženje toga“, kaže Jovanović za Sputnjik podsećajući da se svetski monetarni sistem od prošlog veka menja otprilike na 30 godina.
Sistem umro sa sankcijama Rusiji
On smatra da je sistem koji važi od 1971. sa dolarskim standardom umro onog trenutka kada su na Zapadu zamrznuta legalna ruska sredstva. Sada je velika bojazan širom sveta šta će dalje da se dešava i forum u Sankt Peterburgu je, kako kaže, jedna od mogućih tribina na kojoj zemlje mogu da kažu svoje mišljenje, a da nisu pod pritiskom velikih finansijskih moćnika.
Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu će i 2022. uprkos ukrajinskoj krizi i sankcijama Zapada, kao i ranije imati predstavnike oko 140 zemalja.
Na pitanje kakva je poruka poslata Zapadu time što se međunarodni forum održava u neizmenjenom formatu, kao da ukrajinske krize i sankcija nema, naš sagovornik kaže da je SPIEF ne samo dokaz nego i deo priče o multipolarnom svetu koji nezaustavljivo nastaje.
„Poruka je ta da postoji želja za alternativom i da učesnici foruma istražuju mogućnosti ko sa njima želi da radi i razgovara na neki drugi način. Jeste da na Zapadu imaju izuzetno veliku moć da pritiskaju, ali ona nije apsolutna. Kada gledate razvijene zemlje okrenute Zapadu, kakva je Izrael, ili vrlo ekonomski snažna Turska, koje nisu uvele sankcije, da ne spominjemo čitav niz azijskih zemalja, među kojima moćnu Kinu i Indiju poruka im je – oprostite, niste vi jedini sudija u ovoj ekonomskoj utakmici na globalnom nivou“, kaže Jovanović.
On ističe da je Zapad sa punim pravom ekonomski zasnivan na konkurenciji – dajte bolje, dajte jeftinije, dajte nešto što manje troši resurse, pravite inovacije. Razgovori i dogovori na forumu u Sankt Peterburgu, po njegovom mišljenju, su šansa za mogućnost da se ide ka kreiranju neke nove stvarnosti, da li nove valute, ili novog načina korišćenja postojećih valuta, nečega što bi značilo ekonomsku, finansijsku, energetsku, u krajnjem i političku konkurentnost.
To da konkurencija važi za druge, a ako pogađa nas onda ne dolazi u obzir i možete samo da koristite naš novac, naš sistem za transfer novca… je vreme koje ostaje za nama, smatra naš sagovornik.
