Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas u Sarajevu da je ulaganje u nove energetske kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije najbolji način da se osiguraju energetska bezbednost, ekonomska izvesnost i politička stabilnost.
Mihajlović je, u obraćanju na drugom forumu Energetske zajednice o pravednoj tranziciji, poručila da je energetska tranzicija prilika za zdraviju životnu sredinu i podizanje životnog standarda.
Nikada nije bilo više nesigurnosti u globalnoj energetici nego što je danas. Rast tražnje za energentima u post kovid periodu, kao i uticaj na cene, samo su se nadovezali na već postojeće brige, ukazala je ona.
Potpredsednica Vlade je dodala da je neophodno da se kroz ovaj period donošenja mnogih kratkoročnih odluka prođe što bezbolnije, uz uslov da se nikako ne ugrožava naš put i budućnost, a to je dekarbonizovan svet i ozelenjen ekonomski razvoj.
Prema njenim rečima, na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, regiona koji pokriva Energetska zajednica, delimo zajedničku ambiciju, a to je demokratski otvoren prosperitetan prostor, u kojem će ljudi ostajati da žive.
EU i Energetska zajednica su na tom putu naš ključni partner, sa kojima treba da radimo mnogo više jer ovom prostoru treba i zajedničko tržište, zasnovano na EU pravilima, kao što nam treba i regionalni ekonomski prostor, rekla je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade je istakla da naš region može i treba da bude na mapi globalnih investitora zelene energije i napomenula da on može postati centar novog zelenog energetskog dila.
Ali naš zajednički dogovor mora biti budućnost regiona, jer je to način da buduće generacije žive u drugačijem okruženju. Pogled u budućnost traži od svakoga od nas da hitno preduzimamo mere i ozelenimo našu stvarnost i budućnost radeći na trilemi: ekonomija-energetika-ekologija, naglasila je Mihajlović.
Ona je navela da je ekonomski rast tesno povezan sa rastom proizvodnje, potrošnje i upotrebe resursa i kao takav ima odlučujuće efekte na prirodnu sredinu i zdravlje.
Naša zemlja je, kako je navela, ne samo u procesu rada na nacionalnom planu za klimu i energetiku i energetske strategije do 2050 godine, već želimo i da definišemo dokument pravedne tranzicije i izlaska iz proizvodnje energije iz uglja.
Srbija, kao što je poznato, dominantno dobija električnu energiju upravo iz niskokaloričnog lignita, sa puno sumpora, pepela i vlage, napomenula je potpredsednica Vlade i ocenila da cena koštanja eksploatacije i proizvodnje električne energije daleko premašuje i prodajnu cenu, ali i cenu održivog razvoja.
Pravedna tranzicija našeg regiona je naša realnost, od posvećenosti ograničenju nacionalnih emisija do samog procesa sprovođenja tranzicije. Mi ne možemo više sebi da priuštimo karbonski intenzivnu industriju i samo oni koji nisu svesni troškova ekoloških, energetskih kao i ekonomskih, mogu i dalje da nove tehnologije i zelenu energiju nazivaju „zeleni džihad”, zaključila je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade je navela podatak da je u 2020. godini 18 termoelektrana na ugalj u našem regionu odgovorno za emisije koje su približno tri puta više od emisija 221 termoelektrane u EU.
Mihajlović je naglasila da je izgradnja kapaciteta koji za proizvodnju energije koriste OIE novi model rasta koji donosi nova radna mesta, dodavši da je pravedna energetska tranzicija moguća i da to pokazuju države širom Evrope.
Udeo električne energije proizvedene iz uglja smanjen je sa 39 odsto 2012. godine na manje od tri odsto u 2019. godini u Velikoj Britaniji, koja je ove godine oborila rekord time što je 67 dana funkcionisala bez „prljave struje”.
Prema njenim rečima, Grčka, koja je za samo pet godina smanjila udeo uglja sa 25 na 9 odsto ove godine, do 2028. godine neće imati ugalj u svom energetskom miksu.
Potpredsednica Vlade je rekla da je region u Rumuniji, koji je poznat jedino po eksploataciji kamenog uglja, na čemu je radilo 120.000 ljudi, u prethodnih 10 godina pretvoren u dolinu turizma i skijanja.
Ona je ukazala na to da je jedan od zatvorenih rudnika hab za mala i srednja preduzeća, dok je drugi fabrika optičkih kablova, napomenuvši da analize pokazuju da je više od 80 odsto radnika našlo bolje plaćen posao nego što su imali u rudnicima.
Mihajlović je predočila da u Srbiji postoje dva površinska kopa, u kojima se eksploatiše lignit, i devet rudnika podzemne eksploatacije sa mrkim ugljem, u kojima direktno radi 19.500 radnika, odnosno 0,85 odsto ukupno zaposlenih.
Srbija, kao što je poznato, dominantno dobija električnu energiju upravo iz niskokaloričnog lignita, sa puno sumpora, pepela i vlage, navela je ona, istakavši da cena koštanja eksploatacije i proizvodnje električne energije daleko premašuje i prodajnu cenu, ali i cenu održivog razvoja.
