Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, svečano je otvorila Centar za posetioce Caričin grad u Lebanu, ističući da ovaj arheološki lokalitet predstavlja unikatni biser ne samo Srbije, već i cele Evrope. Ovaj događaj je deo šireg projekta “Skok u budućnost – Srbija Expo 2027”, koji ima za cilj da promoviše kulturno nasleđe Srbije.
Brnabić je naglasila da je ovo jedinstvena prilika da se svetu pokaže bogatstvo srpske kulture i istorije. Ona je podsetila da su arheološka iskopavanja u Caričinom gradu počela još 1912. godine, ali da je tek 2023. godine ovo nalazište adekvatno zaštićeno. Zahvalila je Narodnom muzeju u Leskovcu na pomoći u osmišljavanju postavke u Caričinom gradu.
Brnabić je istakla da je otvaranje Centra za posetioce samo početak i da je potrebno uložiti još mnogo truda kako bi se pokrenuo turizam i ekonomski razvoj opštine Lebane i čitavog Jablaničkog okruga. Ona je naglasila da je sve počelo od projekta puta preko Radan planine, koji povezuje četiri banje – Prolom, Lukovska, Kuršumlijska i Sijarinska banja kod Medveđe, kao i arheološka nalazišta Pločnik i Caričin grad.
Predsednik opštine Lebane, Ivan Bogdanović, izrazio je zadovoljstvo realizacijom ovog projekta, ističući da je to dokaz da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi računa o svakom delu zemlje.
Novootvoreni Centar za posetioce opremljen je najsavremenijom opremom za prezentaciju o lokalitetu Caričin grad. Posetioci će moći da se informišu o samom arheološkom lokalitetu, pogledaju 3D prezentaciju kako je izgledala Justinijana Prima, ali i vizuelno prošetaju ovim drevnim Carskim gradom i upoznaju način života ljudi tog vremena.
Caričin grad, ili Justinijana Prima, je poznoantički grad iz VI veka, a ujedno i arheološki lokalitet koji je klasifikovan kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Predstavlja jedinstveni spomenik kulture i polaznu tačku za proučavanje poznoantičkog i ranovizantijskog nasleđa na prostorima Srbije. Caričin grad je bio jedan od najvećih i najznačajnijih vizantijskih gradova u unutrašnjosti Balkana, a podigao ga je vizantijski car Justinijan I.