Iako ovo trijenale nije takmičarskog karaktera, naš paviljon je izdvojen kao jedan od najboljih, rekao je Ivan Mangov, autor projekta „Beskonačnost strukture”.
Srbija se ove godine prvi put predstavlja na 23. Međunarodnoj izložbi Trijenala u Milanu, koja se odvija pod nazivom „Unknown Unknowns. An Introduction to Mysteries”. Pred milanskom publikom od danas je projekat Ivana Mangova „Beskonačnost strukture”, koji je odabran na javnom konkursu, sprovedenim od strane Muzeja primenjene umetnosti.
Otvarajući juče paviljon Srbije, Maja Gojković, potpredsednica vlade i ministarka kulture i informisanja, poručila je da naša zemlja ovim nastupom, uz eminentne svetske umetnike iz više od 40 zemalja sveta, daje podsticaj daljem razvoju domaćeg stvaralaštva i njegovoj svetskoj promociji, kao i jačanju međunarodne saradnje u oblasti kulture.
– Imajući u vidu globalni kulturni značaj ove manifestacije, koja se održava gotovo čitav vek, izuzetno sam ponosna na to što sam u svojstvu ministra kulture inicirala prvo učešće Srbije na Trijenalu u Milanu – istakla je Maja Gojković i ocenila da Srbija ima bogatu tradiciju i veoma živu i dinamičnu scenu kada je reč o primenjenoj umetnosti. Ona je dodala da je projekat Ivana Mangova suštinski odgovorio na temu ovogodišnjeg trijenala spajanjem savremene umetnosti sa motivima iz srpskog srednjovekovnog manastira Hopovo na Fruškoj gori.
– Kombinacijom i prožimanjem vrednosti i stavova iz prošlosti, sadašnjosti i projektovane budućnosti, svaki pojedinac može da stvori svoje viđenje univerzalnih zakona koji određuju odnos prema nepoznatom – naglasila je ministarka Gojković.
Pored Mangova, autorski tim čine umetnici Marko Lađušić, Aleksandar Vac, Dorian Jovanović i Marko Todorović. Realizator nastupa je Muzej primenjene umetnosti u Beogradu u ime Ministarstva kulture i informisanja, komesarka nastupa je Biljana Jotić, koja je zajedno sa Natašom Radojević i kustoskinja.
Mangov je objasnio da su uzbudljivoj trijenalskoj temi, suočavanju sa nepoznatim, pristupili kroz istraživanje ornamenta srpskih srednjovekovnih fresaka i da su večne motive izvanredne lepote i jednostavnosti, koji pripadaju proširenom pojmu „svetske tradicije”, odabrali da nas vode ka nepoznatom, budući da i sami tom svetu barem delimično pripadaju.
– Ornamente smo istraživali putem različitih medija: slikarstva, keramike, digitalne umetnosti i muzike, kreirajući jedinstvenu celinu i celovit doživljaj. Kako srednjovekovni ornament nastaje kao prateći sadržaj na marginama većih likovnih kompozicija, on je prostor umetničke slobode i njene materijalizacije. Kroz ornament je ostvarena i artikulisana potreba za stvaranjem simbola, koji će zatim kroz ponavljanje postati deo beskonačne strukture. Iako ovo trijenale nije takmičarskog karaktera, naš paviljon je izuzetno ocenjen i izdvojen kao jedan od najboljih – rekao je Mangov.
Komesarka izložbe Biljana Jotić kazala je da je naš projekat antropološka vizija savremene umetnosti koja ima cilj da istraži ljudski odnos sa nepoznatim kroz urođenu potrebu za stvaranjem simbola koji prevazilazi vreme.
– Neophodna je hrabrost ući u polje nepoznatog. U tom delu možemo prepoznati snagu umetnosti koja nas poziva da zađemo u prostor otvorene komunikacije u paviljonu koji ispunjava beskonačnost strukture i doživimo umeće – podvukla je Biljana Jotić.
