U vreme finansijskih previranja zlato se smatra nezamenjivom imovinom, a većina zemalja ima različite rezerve. Postoje države koje imaju 60–65 odsto međunarodnih deviznih rezervi u zlatu, a među njima su Amerika i Rusija, ali ima i onih koje uopšte nemaju zlato ili ga imaju u malim količinama. Naša država je lider u regionu, jer u deviznim rezervama zlato učestvuje sa 14,5 odsto. Imajući u vidu narastajuću svetsku krizu, sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu u prethodnom periodu vraćene su u našu zemlju. Kako ističu u Narodnoj banci Srbije, u prethodnim godinama u Srbiju je vraćeno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona.
– Zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata – devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije – podsećaju u NBS i dodaju da su u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti želeli dodatno da povećaju sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata.
– To se, imajući u vidu aktuelna dešavanja u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trenutno se celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji, u trezoru NBS. Ovakve odluke su donosile i druge centralne banke, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske – otkrivaju u NBS.
Srbija trenutno raspolaže sa 38,1 tonom ovog plemenitog metala, u vrednosti od 2,1 milijarde evra.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, podseća na pravilo da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama imaju najveće iznose zlata.
– Od pre nekoliko godina centralne banke su povećale učešće zlata u deviznim rezervama, a to su prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka. Taj trend je dobro ispratila i naša banka, napravila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je ono na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama. Mi se dobro kotiramo u regionu, tu smo lideri – smatra prof. Grubišić.
U prethodnim godinama u Srbiju vraćeno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona prebačena iz Londona
Povlačenje zlata iz inostranstva je, prema njegovoj oceni, znak opreznosti države, a često ima i demonstracionu, pa i populističku ulogu.
– To je prvi uradio Ugo Čavez iz Venecuele kada je povukao zlato iz Francuske, da bi narod video gde je zlato. U slučaju Srbije nema populizma, već je reč o vrlo racionalnom potezu, jer treba da imamo zlato kao nešto što nam daje sigurnost i što ćemo uvek moći da prodamo – napominje on i dodaje da je zlato važan deo u portfoliju deviznih rezervi, a za razliku od državnih hartija od vrednosti ne donosi nikakav prinos.
– Naprotiv, postoje samo troškovi skladištenja, ali ga je neophodno imati u deviznim rezervama upravo zbog te diversifikacije, tačnije zbog umanjenja ukupnog rizika. Ono je sigurna luka i čuvar vrednosti. Može i da se proda, ali treba biti oprezan. Recimo, Hrvatska centralna banka je napravila grešku kada ga je prodala 2005. i 2006. godine – priseća se on.
Uveren je da nema racionalnog razloga da se zlato prodaje, iako je kriza aktuelna, već naprotiv veruje da će se ono samo još više kupovati.
– U vreme krize je uobičajenije da vrednost zlata raste, dok u dobrim vremenima rastu državne hartije od vrednosti koje će imati prinose. Tako se država pokriva, i u dobrim i u lošim vremenima, u smislu umanjenja ukupnog rizika – uveren je prof. Zoran Grubišić.
Da je postupak vraćanje zlata u zemlju bio preventivan potez države, nastao kao posledica aktuelnih prilika na globalnom nivou, smatra i Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”.
– Sve to je urađeno da se ne bi dogodilo da zbog produbljivanja krize u budućem periodu Srbija bude sprečena da pristupi svojim zlatnim rezervama. Rezerve se uglavnom čuvaju u najkvalitetnijim dužničkim hartijama zapadnih zemalja, a tako se ponaša i naša Centralna banka. Kada govorimo o aktiviranju zlata kao rezerve, to se retko kada radi, najpre zato što zlatne rezerve ne dominiraju našim rezervama. Ipak, mogle bi da se koriste verovatno u slučajevima baš velike krize u zemlji, ali za to su šanse gotovo nikakve – ističe Gujaničić i podseća da cena zlata nije podložna ogromnim fluktuacijama, ali da zlato u vreme velikih kriza dobija na vrednosti.
Oblik zaštite od inflacije na duži rok
Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas – u ambijentu geopolitičkih tenzija u Ukrajini, energetske krize i globalnog rasta inflacije. U strukturi deviznih rezervi ono smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, po količini zlata u svojim rezervama Srbija je trenutno na 54. mestu u svetu, pri čemu treba imati u vidu da je količina zlata kojom države raspolažu značajno determinisana njihovom veličinom. Prema učešću zlata u deviznim rezervama, naša zemlja je 32. u svetu.
– Bruto devizne rezerve NBS iznose 14,7 milijardi evra i od početka juna povećane su za više od 700 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat intervencija NBS u smeru kupovine deviza (priliv u iznosu od 345 miliona evra od početka juna). Od kraja 2012. učešće zlata u deviznim rezervama je povećano dva i po puta, sa 5,7 odsto na 14,5 odsto, odnosno sa 15,3 tona na 38,1 tonu – navode u Narodnoj banci Srbije.
