„Ushićeni smo jer ovaj postupak možemo da koristimo tokom celog životnog veka kako bismo usporili starenje kod životinja. Ova tehnika se pokazala bezbednom i efikasnom kod miševa“, kazao je Huan Karlos Icpisua Belmonte, biolog sa Salk instituta u Kaliforniji.
Belmonte i njegove kolege u studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Nejčr ejdžing“, otkrili su da se tkivo u bubrezima i koži miševa „podmladilo“, odnosno da se uticaj gena koji uzrokuju upale, smrt ćelija i stresni odgovor smanjio kod tretiranih životinja. Koža je čak bila u stanju da se obnavlja i da na njoj ostaje manje ožiljaka, što je suprotno od onoga što se događa u starijim godinama.
Delimično reprogramiranje ćelija zaustavilo epigenetski sat
Osim toga, kod tih životinja epigenetski sat, mera koja pokazuje nivo metilacije DNK koji se pripisuje starenju, čini se kao da se vratila unazad.
„Pored borbe sa bolestima povezanim sa starenjem, ovaj pristup može obezbediti biomedicinskim stručnjacima novi alat za obnavljanje zdravlja tkiva i organizma poboljšanjem funkcija ćelija i otpornosti kod različitih bolesti, kao što su neurodegenerativne“, objašnjava Belmonte.
Iako je tretman delimičnog reprogramiranja ćelija bio uspešan i bezbedan na miševima, naučnici kažu da je put do primene na ljudima još dug, ali je, hipotetički govoreći, moguća primena i na čoveku, prenosi „Sajens alert“.
Naučnici su u ovoj studiji eksperimentisali sa četiri proteina koji regulišu ekspresiju DNK, proces kojim se informacija gena koristi za sintezu funkcionalnog genskog produkta, što su često proteini.
Radi se o proteinima poznatim kao „Jamanaka faktor“, nazvanim po japanskom naučniku.
Ta tehnika poznata je po mogućnosti pretvaranja „odraslih“ ćelija u matične ćelije, a naučnici su sada uspeli da dokažu kako je moguće i reprogramirati ćelije da se vrate u stanje mladosti, a da ne postanu matične ćelije. Ukoliko bi uspeli da podmlade dovoljno ćelija u telu, ceo organizam bi mogao da izgleda mlađe.
Obnova i podmlađivanje tkiva
Naučnici su u eksperimentu podmlađivanja tretirali miševe na tri različita načina. Prvi eksperiment je bio kratak, grupa je tretirana tokom jednog meseca kada su bili stari 25 meseci, što je ekvivalentno 80 ljudskih godina.
Druga i treća grupa imale su duži tretman. Jedna je dobijala regularne doze od 15 do 22 meseca života (ekvivalentno 50 do 70 godina kod ljudi), a druga od 12 do 22 meseca starosti (ekvivalentno 35 do 70 godina kod ljudi).
Miševi koji su tretirani samo mesec dana nisu pokazali znake podmlađivanja, ali je to zabeleženo kod druge dve grupe, a da nisu imale povećan rizik od kancera ili druge zdravstvene probleme.
„Ova studija sugeriše da dugorošno delimično reprogramiranje obećava kao intervencija koja može da obnovi i podmladi funkcije nekih tkiva“, navode Arijana Markel i Džordž Dejli iz Bostonske dečje bolnice, koji nisu učestvovali u ovom istraživanju.