Tržište kriptovaluta je od početka aprila ove godine na silaznoj putanji, i taman kada stručnjaci optimistično proglase da je dotaknutno novo dno, vrednost najpoznatijih digitalnih novčića sklizne još niže. Tako je i juče bitkoin osvanuo na nivou koji nije zabeležen od početka decembra 2021. godine, a domaći investitori u digitalna dobra mogli su samo da gledaju kako se bogatstvo njihovih portfolija topi pred očima.
Prema podacima sajta koingeko, kapitalizacija kripto-tržišta je u trenutku pisanja teksta za 24 sata pala za još 7,2 odsto na 883 milijarde dolara, što je oko 2 i po puta manje nego pre 2 meseca. Samim tim, logično, pala je i vrednost kriptovaluta. Ako pogledamo na nedeljnom nivou, bitkoin je u proteklih 7 dana izgubio 34,1 odsto svoje vrednosti i trenutno se njim trguje po ceni od 19.185 dolara. Itirijum je takođe pretrpeo teške gubitke. U poslednjih nedelju dana je pao 39,9 odsto na okruglo 1.000 dolara. Iste i veće gubitke zabeležile su gotovo sve ostale kriptovalute.
Prema grubim podacima koji kruže medijima, u Srbiji oko 200.000 ljudi poseduje neki vid digialnih dobara i u proteklih mesec dana su pretrpeli strahovite gubitke ako uporedimo sa periodom prošle godine kada su kriptovalute na dnevnoj bazi obarale gornje granice svoje vrednosti. Pad je najteže pao onima koji su se odlučili upravo u tim „pikovima“ vrednosti da investiraju.
– Portfoliji se tope. Ne poznam osobu koja nije izgubila u poslednje vreme bar trećinu vrednosti svog novca, ako gledamo na cene od početka ove godine. Ako posmatramo one rekordne, gubitci su i veći, priča za „Blic Biznis“ jedan investitor upoznat u prilike na domaćem tržištu koji dodaje da su mu se ljudi žalili da su gubili i preko 50.000 evra za nekoliko dana.
– Posebno gorak ukus u ustima ostavilo je i gašenje usluga Celzijusa. Na primer, ja sam u tom trenutku imao otvorenu jedan fjučrs, sitan novčani iznos je u pitanju, i on je kako je objavljena ta vest momentalno likvidiran. Mnogima se to desilo na veće iznose, dodaje naš sagovornik.
Kriptovalute se generalno kreću u tandemu sa akcijama, najviše onih vezanih za tehnološke kompanije, i one padaju od početka ove godine. Glavni razlog, prema mišljenju analitičara, je taj da investitori biraju da prodaju rizične hartije i dobra kako bi se pripremili za strožiju monetarnu politiku.
Kripto-zima ili kripto-ledeno doba
Veliki broj analitičara tržišta kriptovaluta navodilo je poečtkom godine da će sledeća stabilizacija cena na kriptotržištu, služeći se bitkoinom kao reperom, biti 30.000 dolara za jedan bitkoin. Isto tako naveli su da se cene neće oporavljati na duži rok, nešto što je među poznavaocima prilika na tržištu nazvano „kripto-zima“. Izgleda da su analitičari bili optimistični prognozirajući donju granicu „digitalnog zlata“ na 30.000 dolara, jer kao što možemo videti ona je daleko od te cene.
Ipak, domaći stručnjaci imaju drugačije mišljenje.
– Strah i neizvesnost, koji dominiraju na tržištima ove godine, nisu poštedeli ni kripto tržište. Pored toga, istorijski gledano, svaka četvrta godina je do sada bila „kripto zima“. Prethodne dve su bile 2014 i 2018. godine, rekao je nedavno za „Blic Biznis“ osnivač kriptomenjačnice ECD, Aleksandar Matanović, dodajući da su kratkoročno kriptovalute osetljive na različite uticaje, ali da su previše kvalitetna inovacija da bi ih bilo šta moglo zaustaviti.
