Šta nam EU poručuje reizborom Lajčaka

Bilo da je razlog odbijanja Prištine da sprovede bilo šta što je dogovoreno, ili zbog inertnosti Brisela, specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak za protekle dve godine mandata nije uradio gotovo ništa na unapređenju dijaloga. Briselski sporazum je ostao mrtvo slovo na papiru, albanska strana otvoreno opstruira dijalog, a gotovo svaki njegov duži boravak u regionu podudari se s novim tenzijama i barikadama na severu Kosmeta. Uprkos brojnim neuspesima i tome što bi se moglo reći da je pao na ispitu, odluka Saveta EU da mu se produži mandat do septembra 2024. mogla bi da nagovesti da će se i u naredne dve godine nastaviti tolerisanje neodgovornosti Prištine, odugovlačenje i fingiranje razgovora, bez opipljivih rezultata.

Kada je Miroslav Lajčak 2. aprila 2020. godine na predlog šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja imenovan za posrednika u dijalogu, to je bilo iznenađenje za evropske diplomate jer je reč o poziciji koja prethodno nije ni postojala. Uz to, očekivalo se da će razgovori Beograda i Prištine bar da krenu ka završnoj fazi i da se postigne sporazum prihvatljiv za obe strane o normalizaciji, ali se ipak sumnjalo da Lajčak taj diplomatski teret može da iznese do kraja. Dijalog su pre njega direktno vodile visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, prethodnice Borelja, prvo Ketrin Ešton, a potom Federika Mogerini. Upravo zato i nije bilo logično da pregovore o tehničkim sporazumima vode njih dve, i to direktno sa obe strane, da bi se onda najsloženije i najzahtevnije pitanje prepustilo Lajčaku, koji, doduše, ima podršku Nemačke, ali nema političku težinu i ugled na Starom kontinentu kakvu ima osoba koja obavlja dužnost šefa diplomatije EU.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da postoji jedna izreka Vladimira Dedijera da će određene diplomate koje sarađuju sa bezbednosnim strukturama biti potrebne svim režimima. Za „Politiku” kaže da se oni zovu profesionalnim diplomatama, prilično visokog kvaliteta, ali koje imaju problema jer ne prepoznaju realnost. „Lajčak nije visokog diplomatskog kvaliteta kakvi su njegovi učitelji i oni koji su ga imenovali da radi ovaj posao, ali može dobro da posreduje u dijalogu dve strane. To je stari tip ruske diplomatije koja zna da ’igra’ na detalje i da se prilagodi svim promenama. Rezultat njegove politike je porazan – to je mapa puta kako da se dođe do tablica, ali ne zna se kad će. Izbor Lajčaka je prikaz stanja u kom se nalazi dijalog Beograda i Prištine, ali i čitava Evropska komisija i Evropski parlament”, ističe Dušan Janjić. Dodaje da nam Lajčak savetuje da se mi dogovorimo o normalizaciji s kosovskim Albancima i da će oni (EU) proceniti da li je to u redu. U poslednjim nastupima Lajčak navodi da će biti odlučeno da li smo mi (Beograd i Priština) u pravu, što je potcenjivanje dve strane.

„Jasno je da je Lajčak dobio produženje mandata na osnovu obećanja kosovskim Albancima i Violi fon Kramon da će se on izboriti da dođe do uzajamnog priznanja. A drugo je da će 19. jula organizovati sastanak Vučića i Kurtija, koji se nije dogodio. Suštinski, EU ne zna šta da radi sa ovim regionom. Ne želi nas u članstvo, ali neće to da nam kažu, a Lajčak je idealan da kupi četiri-pet godina, dok se svi ne umore… To je ta vrsta politike u kojoj je i Evropska komisija, koja i nema za cilj da se postigne rezultat”, kaže Janjić.

A Miroslav Lajčak smatra da nije tragedija što nije došlo do sastanka Kurtija i Vučića. „Nakon procene situacije odlučio sam da je bolje da sačekamo malo i da se uverimo da će sastanak biti dobar”, naveo je Lajčak, prenosi RTK. Kao bitnu činjenicu naveo je da je važno da su obojica lidera posvećena dijalogu. Neuspeh Lajčakovih misija, koje se svode na tehnički dijalog, zapravo možda najbolje pokazuje nemoć evropske politike. Kad nema šta konkretno da ponudi obema stranama, onda na čistinu izlaze sve nedoslednosti nekih država EU, pre svega Nemačke. Zbog toga je bivši ministar inostranih poslova Slovačke idealni predstavnik EU, koji vešto prikriva nedostatak rezultata i to nadoknađuje sjajnim izveštajima koje dostavlja ministrima EU. I dok SAD menjaju svoje posrednike, pa su u prvom Lajčakovom mandatu otišli Ričard Grenel i Metju Palmer, a došao je Gabrijel Eskobar, u EU očigledno da niko ne želi da ima veze s regionom s kojim, reklo bi se, ionako niko ne zna šta da radi.

Ključni argument koji su evropski posrednici godinama koristili na zapadnom Balkanu bio je jednostavan: uradite sve što vam kažemo, a onda će vam evropska perspektiva navodno biti zagarantovana. Sada se ispostavilo da je taj put u stvari slepa ulica jer je EU zatvorena za dalje proširenje, bar u bližoj budućnosti. Privremene prištinske institucije su radile sve što im je rečeno, ali viznu liberalizaciju nisu dobile. Jednostavno, Brisel nije ispoštovao svoj deo nagodbe. Vremenom je EU izlizala sve poluge meke moći u ovom delu Evrope, ne ispunjavajući ni najosnovnija obećanja.

Diplomatski predstavnici u Prištini konstatuju da EU nema ni mnogo podsticajnih sredstava ili ustupaka kojima bi ublažila tvrde političke pozicije pregovarača. „U svakoj demokratskoj državi na Zapadu Miroslav Lajčak bi odavno bio smenjen zbog nedostatka rezultata. U ovom slučaju on nema više šta konkretno da doprinese dijalogu. Beograd i Priština mogu da očekuju samo fingiranje dijaloga”, navodi zapadni diplomata u Prištini s kojim smo razgovarali. Lajčakovu dvogodišnju aktivnost ocenjuje kao scenario za neki osrednji film, ne i kao model za rešavanje ozbiljnih problema kakvi postoje u odnosima Beograda i Prištine. „Odnos Lajčaka je više scenski i vizuelni nego što je sadržajan. Umetnički dojam je veoma dobar, ali kolona s rezultatima je prazna”, zaključuje on.

Najvažniji detalj koji je osnova za nastavak dijaloga jeste ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština, na čemu insistira Beograd. Tako je svojevremeno, kada je zbog problema povodom registarskih tablica Albin Kurti poslao specijalne jedinice Rosu, predsednik Aleksandar Vučić upozorio da će Briselski sporazum biti sproveden u delo u potpunosti ili da lepo kažu našem narodu da on ne postoji. „Ako ne postoji, neka nam to bude saopšteno, a ne da Priština uzima šta se njoj sviđa i primenjuje, dok ono što Srbima odgovara ne želi da sprovede”, rekao je Vučić.

Miroslav Lajčak je na rečima podržao predsednika Srbije i u Briselu je rekao: „To je obaveza koju je Kosovo prihvatilo, uključujući i ratifikaciju u vašoj skupštini, stoga postoji jasan princip međunarodnog prava, to što je dogovoreno mora da se sprovede. To nije nešto što je Brisel zahtevao, to je nešto što je dogovoreno između Kosova i Srbije. Naš stav kao EU je isti i prema Kosovu i prema Srbiji – ono što je dogovoreno mora da se sprovede. Ne možemo da bežimo od te teme”, rekao je Lajčak.

Da je ipak pobegao od te teme bilo je jasno kada je Albin Kurti odbacio mogućnost da bude formirana ZSO, pa je Lajčak uvideo da ne postoje ni teoretske šanse da se postigne sporazum o normalizaciji. Tada se koncentrisao da dijalog vrati na nestatusne teme i da proba da dođe do dogovora o nekim konkretnim pitanjima, pa je usaglašena mapa puta, kao što su raseljena lica, nestale osobe i imovinskopravni odnosi. Osim dogovora o Mapi puta za sprovođenje sporazuma o energetici, opet nije imao naročitog uspeha jer nijedan sporazum nije potpisan. Najavljeno je, doduše, da će biti usaglašena četiri dokumenta.

Anđelković: Brisel se poigrava, presipanje iz šupljeg u prazno

Politički analitičar Dragomir Anđelković glavnu krivicu za ovakvo stanje u dijalogu direktno pripisuje EU. Za naš list navodi da je ključno pitanje odnosa Brisela prema Prištini i ovom problemu jer se kosovskim Albancima toleriše kršenje dogovora. „EU pokazuje do koje mere se poigrava sa Balkanom. Njoj ovde nikakvi uspesi nisu bitni, već isključivo kupovina vremena. Da se stvori predstava da EU nešto radi i da je zainteresovana za zapadni Balkan, a zapravo njima je svejedno da li će biti rezultata. EU ima mnogo veće probleme od Balkana, koji je samo poligon gde demonstrira da je živa. Što se Lajčaka tiče, ovo što radi za njega je sinekura, dobija veliku platu na koju ne plaća porez, pa je svima lepo. Briselu je, pre svega, potreban predstavnik za realizaciju dogovorenog, a ne za dijalog”, kaže Anđelković.

Dodaje da EU igra svoju igru, Lajčak profitira na tome, a jedini je problem „što neki u ovom delu Evrope stvarno veruju da nam EU može doneti neku korist” i dodaje da se u naredne dve godine može očekivati slično „presipanje iz šupljeg u prazno”. Svi će simulirati da zbog evropskih integracija rade na normalizaciji odnosa, kaže Anđelković i navodi da ćemo se praviti da u tome učestvujemo, ali rezultata neće biti.

Grubješićeva: Uspeh ukoliko bude formirana ZSO

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da ne može da se ocenjuje Lajčakov rad sam po sebi zato što je on predstavnik EU i samo posrednik u dijalogu. Za „Politiku” podseća da je reč o nepomirljivim stavovima Beograda i Prištine i da se to pokazalo na svakom koraku. „Njemu je data nezahvalna uloga i objektivno nismo mi ti koji možemo da ocenjujemo da li je radio dobro, to znaju učesnici u dijalogu. Nisu se delegacije ni Beograda, ni Prištine žalile na Lajčaka, već jedna na drugu. Ono što je ključno jeste da EU ostane statusno neutralna do kraja dijaloga, jer ona nije ta koja može da prizna nezavisnost bilo koga, pa je Miroslav Lajčak tu kao neko ko će – jer sami ne možemo ništa da se dogovorimo i uradimo – pomoći da se dođe do nekog rešenja”, kaže Grubješićeva.

Dodaje da je dobro što mu je EU produžila mandat jer, kako navodi, nije dobro imati nerealna očekivanja da će se dijalog brzo završiti i da će posle sve ići nekim svojim tokom, koja su se pokazala kao pogrešna. „U narednom periodu, za mene bi bio uspeh u dijalogu ukoliko bi konačno bila formirana Zajednica srpskih opština jer je EU bila garant Briselskog sporazuma. Ovo pitanje je od suštinske važnosti za srpsku stranu, ali i za sam dijalog”, kaže Suzana Grubješić.