Cene nafte su u blagom usponu danas nakon oštrog pada u utorak na 100 dolara po barelu, izazvanog narastanjem straha od ekonomskog usporavanja koji se širi tržištem.
Severnomorska nafta Brent se jutros oporavila za 1,14 posto u odnosu na nivo na zatvaranju sinoć, i trguje se za 100,6 dolara po barelu, prema podacima sa portala oilprajs, koji prati kretanje cena u realnom vremenu. Američka nafta WTI je ojačala za 0,98 procenata na 96,78 dolara za barel. Cene nafte su izgubile najveći deo dobitaka zabeleženih nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je u martu katapultirala „crno zlato” iznad 130 dolara po barelu.
Rast dolara i sve veći broj kovid slučajeva u Kini vrše dodatni pritisak na tržište, naveo je „Blumberg”. Međunarodna agencija za energetiku će kasnije danas objaviti svoj pregled situacije na tržištu. „Tržište se u ovom trenutku vodi slabijim makro sentimentom i to će se nastaviti u kratkom roku. To nagoveštava mogući dalji pad cene, ali verujemo da će on biti prilično ograničen, s obzirom na podršku fundamenata. Ponuda na globalnom tržištu je i dalje ‘tesna’“, rekao je Voren Paterson, šef strategije za robna tržišta u ING Grupi sa sedištem u Singapuru, prenosi Tanjug.
Zabrinutost zbog usporavanja privrede bacila je u zasenak ograničenost fizički raspoložive ponude sirove nafte. Prva prognoza OPEK-a o tržišnim izgledima za 2023. sugeriše da cenovni pritisak na potrošače neće oslabiti, jer su za to potrebne veće isporuke iz ove grupe, a pumpanje u većini članica je već na maksimumu. Američki predsednik Džo Bajden je u više navrata pozivao OPEK da poveća prozivodnju. On bi ove nedelje trebalo da poseti Saudijsku Arabiju u okviru turneje po Bliskom istoku. Ova kraljevina i Ujedinjeni Arapski Emirati su jedine članice naftnog kartela koje imaju višak neiskorišćenih proizvodnih kapaciteta. Američki institut za naftu procenio je da su zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Državama prošle nedelje porasle za 4,76 miliona barela, navodi „Blumberg”.
