Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Dimitar Kovačevski predsedavaju na Samitu u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Nakon dvosatnog sastanka lidera zemalja Otvorenog Balkana potpisani su sporazumi iz sfere poljoprivrede, kulture, enegetike.
Obraćanje predsednika Vučića posle potpisivanja sporazuma
– Ponosan sam što smo domaćini Otvorenog Balkana, inicijativa je donela nadu ovom prostoru. Kao što je rekao Dritan sve smo probali i pokušali samo još nismo pokušali da sarađuje zajedno i uradimo sve što možemo da građanima obezbedimo bolji život. U odnosu na prošlu godini povećao se broj kamiona između Srbije i Severne Makedonije, više od 7.000 kamiona koji saobraćaju između dve zemlje. Ova inicijativa je od velikog intreresa. Nas čeka teška zima i ko god bi rekao drugačije ne bi govorio istinu. EU će gledati kako da pomogne zemljama članicama, pokušaćemo kao zapadni Balkan u celini da tražimo pomoć za kupovinu nedostajeće električne energije i da budemo deo sistema EU. Razgovarali smo o svim važnim projektima. Ono što je važno je da bilo koju odluku o zabrani izvoza da donesemo, nikada se neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana. Šta god da treba da uradimo zbog nestašice u svetu nikada neće biti uskraćeno ni Severnoj Makedoniji ni Albaniji. Ponos je biti pripadnik Otvorenog Balkana. P
Obraćanje predsednika Vučića na početku Samita
– Od trenutka kada smo osnovali ovu inicijativu, nikada nije bilo ni više pažnje, ni više energije usmerene na uspeh samog projekta. Čini mi se da od uspeha ovog projekta zavisi i koliko ćemo uspeti da osiguramo dobru ekonomsku budućnost naših zemalja i sačuvamo mir – rekao je predsednik Vučić na početku obraćanja.
Kako kaže, nada se da će inicijativa Otvoreni Balkan i dalje pružati mogućnost koja je od velikog značaja, a to je, da u regionu govorimo jednim glasom kada su u pitanju ključna pitanja za svakoga od nas, kao i za nas u celini.
– Dokumenta koja danas potpisujemo su rezultat zajedničkog rada i da naša saradnja dostigne još viši nivo.
Vučić dodaje da uvek možemo brže, snažnije i bolje, i dodaje da je uspostavljanje zelenog koridora dovelo do povećanja od 17 odsto trgovinske razmene.
– Siguran sam da će organi naše tri države nastaviti da rade na modernizaciji infrastrukture, kao što to radi Srbija na Preševu, čime će se značajno ubrzati promet na granicama – dodao je predsednik Srbije.
On kaže da prema posebnim sporazumima u slučaju da dođe do zabrane izvoza određenih proizvoda to se neće odnositi na druge članice Otvorenog Balkana.
– Ono što je za nas važno izdavanje prvih radnih dozvola, i mislim da će to biti prekretnica u razvoju našij zemalja. Pozivam sve političke aktere, i vlast i opoziciju, da prepoznaju značaj ovog projekta. Za nas je veoma važno osnivanje radne grupe za prevenciju krize, pošto znamo da nam se približavaju teška jesen i zima – dodaje predsednik.
Vučić kaže da ćemo jedni drugima moći makar malo da pomognemo i jedni drugima olakšamo ovu situaciju.
– I na kraju, pozivam Beograđane da za simboličnu cenu posete vinski sajam. Naše tri zemlje su pokazale da jednu ovako važnu i tešku za organizovanje manifestaciju mogu da organizuju kako treba, i da promovišu najbolje vinarije iz regiona i sveta, kao i naše zemlje – rekao je predsednik.
Vučić se posebno zahvalio Abazoviću, Tegeltiji, Sijartu i Čavušogluu, i rekao je da oni nisu samo naši gosti.
– Bez obzira što neki nisu i dalje deo Otvorenog Balkana, nadam se da ćemo razvijati najuspešniju moguću saradnju, i znam da su naši odnosi, naše tri zemlje, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, na najvišem mogućem nivou. I naši ljudi danas sve više i bolje razumeju jedni druge. I kada smo imali određene probleme, bili smo uvek bliski, a danas smo najbliži – kazao je on.
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu
– Uvek smo pominjali važnost balkanskih politika, i zato je vreme da sudbinu preuzmemo u svoje ruke. Inicijativa Otvoreni Balkan pruža dobro tržište rada i priznavanje diploma, dokumenata će biti dobro za mlade na Balkanu. Ovo će da poboljša i strane investicije. Vidimo koliko smo ranjivi, zima dolazi, ne postoji recept osim solidarnosti i u Turskoj radimo sve što možemo da pomognemo susedima na Balkanu da obezbede potrebe za gasom tokom zime. Rat je samo potvrdio važnost zajedničkih investicija. Vidimo ovu inicijativu kao most između Balkana i EU.
– Rat u Evropi nas je podsetio na važnost proširenja. Ne bih da pominjem mogućnost našeg članstva u EU i nadam se da Otvoreni Balkan pospešiti integraciju. Dijalog i proces između Beograd i Prištine pokazano je koliko treba da se koncentrišemo na zajedničke interese. Turska ima otvorenu komunikaciju sa obe strane. Neki će reći da je Turska rival, ali to nije tačno, mi smo na Balkanu, odbijamo da prihvatimo veštačke podele koje dele Balkan. Da rešimo probleme koji su u interesu svih nas, treba da uklonimo sve prepreke – istakao je on.
Ministar spoljnih poslova Turske kaže da postoji još mnogo toga što treba da se uradi, ali da postoje dva izazova.
– To su politička kriza u BiH, i predsednik Erdogan će sledeće nedelje između ostalog posetiti i Sarajevo. A drugo je dijalog Beograda i Prištine, i tu je pokazano da moramo da se koncentrišemo na zajedničke interese, a ne ono što nas razdvaja – istakao je Čavušoglu.
Obraćanje Dritana Abazovića
– Lepo je videti ljude za istim stolom i u trenutku kada na prostoru Evrope bukti rat, lepo je videti da je neko seo i razgovarao o temama značajnim za građane u regionu. Crna Gora tome daje podršku. Lepo je videti ovde predstavnike EU i NATO-a. Sve smo probali u svojoj istoriji, probali smo zidove, ratove, krize, svađe, jedino nismo probali da sarađujemo. Vreme je da izaberemo mir i progres. Vreme je da shvatimo da veća fleksibilnost granica ne znači menjanje granica, već veće mogućnosti za sve ono što treba da bude. Ovu inicijativu doživljavam kao jako uspešnu i dokazala je da i pored svih nedaća koje vladaju može da uradi stvari koje su značajne.
Rekao je da “svi zajedno moramo da se koncentrišemo na ekonomski progres.”
– U susret krizi jako je važno da čuvamo kanale komunikacije, povećavamo poverenje i radimo sve što je u našoj mogućnosti da građanima olakšamo život. Svi moramo da pospešujemo saradnju i da se koncentrišemo na ekonomski progres. Vidim da možemo da sarađujemo zajedno, da uvećamo poverenje. Oni koji danas nisu za stolom su dobro došli. Mi nismo punopravni članovi Otvorenog Balkana, ali bih voleo da Crna Gora to postane. Mi smo upućeni jedni na druge.
Istakao je da se Crna Gora zalaže za inicijative koje vode progresu i napretku.
Nije reč o tome kako se inicijativa zove nego da li je funkcionalna ili nije, a ova je funkcionalna. Oni su uspeli da delovanjem i potpisivanjem dokumenata olakšaju život građanima i na tome im treba čestitati. Ovo je 2022. godina i to na izmaku, teška za Evropu i svet, mi moramo da stvorimo novu vrednost u politici a to je da se koncentrišemo na progres, zajednicu i saradnju, ono što je EU već postigla. To je pospešivanje evropskog puta svih ovih država, za to navija Crna Gora – rekao je Abazović.
Obraćanje ministra Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija
Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija je rekao da je lepo videti ljude koji ne govore samo o problemima, već i o rešenjima.
– Ipak, ja sam ovde, kao i u Ohridu, samo gost. Ili su samiti previše česti, ili su blokade u BiH suviše jake. Čini mi se da Otvoreni Balkan ima svoje planove i rokove, i da se nastavlja sve po planu. A u BiH su zaista blokade ponekad veoma jake. I ja ću danas ovde još jednom iskazati da je potrebno pristupanje BiH Otvorenom Balkanu. Ovo je jedinstveni ekonomski prostor u kom važe trgovinske slobode, isti onaj koji važi u EU – kaže on.
Tegeltija je rekao da se oni koji blokiraju proces pristupanja OB danas bave njegovim prisustvom ovde.
– Ja sam ovde samo gost. Sasvim je izvesno pristupanje BiH ovom procesu, on nikome ne donosi ništa loše. Danas taj proces blokiraju samo dva čoveka. Ali i to će proći, izbori dolaze. Divno je bilo juče na večeri, ali nismo mogli probati vina i hranu iz BiH, zato što nismo članica. To je ono što me čini nesrećnim, kaže on.
Rekao je da je on danas ovde zbog poslovne zajednice, i da su ti ljudi motor razvoja svake zemlje, pa i BiH.
– Oni su omogućili povećanje broja zaposlenih, oni su omogućili i uplatili u budžet 18.8 odsto više nego prošle godine. Obezbedili su snabdevanje naftnim derivatima u veoma teškim uslovima. To je ona poslovna zajednica koja je omogućila dovoljne količine električne energije za BiH – kaže Tegeltija.
On se zahvalio Vučiću, Rami i Kovačevskom što drže otvorena vrata za BiH i Crnu Goru, i što za razliku od mnogih nemaju potrebu da menjaju Ustave drugih zemalja.
Obraćanje Dimitra Kovačevskog
– To što smo se okupili je početak, a da ostanemo zajedno je napredak, a zajednički rad je uspeh. Ovo je Henri Ford rekao pre dva veka, a ovo danas možemo i da potvrdimo. To što smo ostali zajedno i radimo zajedno je pokretač koji nas gura napred zbog zabrinjavajuće situacije u svetu koja nas ceka u zmiskom periodu. Zajedno smo se posvetili tome da olakšamo slobodno kretanje ljudi i trgovine. Izgradili smo komšijeske i prijateljske odnose. Uradili smo ono što je neophodno za naše zemlje, promovišemo regionalnu saradnju, ova saradnja otvorila je put da se nosimo sa izazovima tako što ćemo da obezbedimo hranu i energente dok se zemlje širom sveta bore sa posledicama rata u Ukrajini i pandemije – rekao je on na početku obraćanja.
– Pomagaćemo jedni drugima u slučaju turbulencija u lancima hrane i svim izazovima na koje možemo da naiđemo na tržištu. Neće biti prepreka, ni restrikcija – dodao je on.
Kovačevski kaže da je dobro što se govori o saradnji u oblasti energetike, gde ima prostora za razvoj.
– Da povećamo interkonekciju i ostvarimo saradnju na izgradnji zelenih izvora energije. Takođe ćemo intenzivirati naš rad u smislu gasne interkonekcije. Već smo potpisali sporazum za zaštitu u slučaju vanrednih situacija – kazao je on.
Premijer Severne Makedonije je rekao da mu je drago što vidi i ministre spoljnih poslova Mađarske i Turske, i da se nada da će videti i predstavnike Grčke i Italije.
– Otvoreni Balkan je neophodan, i nadam se da ćemo nastaviti da napredujemo. Dozvolite mi da završim tako što ću pomenuti nešto što vidimo svake godine na granicama sa Srbijom i Albanijom. Proteklih godina nikako nisam mogao da shvatim kada predstavnici nekih zemalja koje nemaju granice među sobom dođu ovde pa finansiraju projekte za upravljanje granicama. Ja mislim da bi mi u potpunosti trebali da podignemo rampe – kazao je Kovačevski.
– Naš cilj bi trebalo da bude da uklonimo ne samo administrativne prepreke, nego da podignemo rampe i da imamo region koji funkcioniše po svim pitanjima – naglasio je.
Obraćanje Edija Rame
Premijer Albanije Edi Rama je rekao da je Samit Otvorenog Balkana prilika da čuje “čudne jezike” koje govore njegove kolege, a da će on govoriti svojim čudnim jezikom.
– Barem jedna osoba koja se nalazi ovde može da me razume, a to je ambasador Kristofer Hil, koji kao i sve diplomate iz SAD odlično razume i druge jezike, tako da moramo da pazimo – kazao je Rama u šali.
Istakao je da mu je posebno drago što vidi ministre spoljnih poslova Petera Sijarta i Mevluta Čavušoglua.
– Mi smo uputili i poziv ministrima spoljnih poslova Grčke i Italije, koji iz objektivnih razloga nisu mogli da prisustvuju današnjem samitu. Nadam se da će moći da prisustvuju u Tiranu. Jako je bitno za nas da inicijativa ne okuplja samo zemlje iz regiona, već i druge bitne zemlje iz okruženja, kao što su Grčka, Italija, Mađarska – kaže premijer Albanije.
On kaže da ga je premijer jedne evropske zemlje pitao zašto i oni nisu pozvani, i dodaje da mu je drago što vidi znake da sve više zemalja želi da bude pozvano na konferenciju Otvorenog Balkana.
– I to sa onih prostora gde smo mi dugo čekali pozivnice. Balkan je za Evropu bitan koliko je i Evropa bitna za Balkan. Danas smo ovde posle jednog vrlo uzbudljivog popodneva i večeri. Na sajmu vina smo imali više od 100 proizvođača vina, a to je bio i sajam hrane gde smo na istom mestu imali priliku da upoznamo mnogo kuvara koji su predstavljali gastronomiju svojih zemalja. To je fantastično organizovano, i na tome bih zahvalio predsedniku Vučiću – kaže on.
Premijer Albanije je rekao da je sajam vina na nivou svih svetskih sajmova.
– Jako sam ponosan i srećan što je postignut dogovor Beograda i Prištine, i mislim da je rezolucija o ličnim dokumentima jako korisna. Zato želim javno da čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je jasno poslao poruku da je prvi izbor svih nas mir, i da radimo za naše narode. Naravno, to ne rešava sve probleme, ali ovo je pravi put – kazao je Rama.
On je dodao da su danas ovde, na drugom samitu koji se dešava u kontekstu rata u Ukrajini, i da će govoriti o koracima koji će biti preduzeti.
– Suočavamo se sa neizvesnošću. Naši uvoznici, u Albaniji, imaju ugovore sa srpskim proizvođačima. Iako je Srbija zamrzla izvoz, zahvaljujući Otvorenom Balkanu smo mogli da se obezbedimo. Ovde govorimo o hrani, o osnovnim namirnicama koje su potrebne ljudima. Da li bi to bilo moguće da smo na stazi stalnog konflikta iz prošlosti? Naravno da ne bi bilo moguće. Da li bi bilo moguće da mi danas potpišemo ugovor o bezbednosti snabdevanja hranom? Pa ne bi bilo moguće bez Otvorenog Balkana – ističe Rama.
On kaže i da Albanija ima hidroelektrane čiji potencijal mogu koristiti i potpisnice Otvorenog Balkana.
– Dovoljno je pogledati samo podatke za poslednjih sedam meseci, i vidite koliko se povećala naša saradnja. To je dovoljno da shvatimo koliko vremena i godina smo protraćili i koliko je veliki potencijal koji postoji. Brojke koje sada imamo su smešne u poređenju sa onim kakve bi trebale da budu, ali su mnogo veće nego što su nekada bile – ističe premijer Albanije.
Samitu prisustvuju i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija, ministri spoljnih poslova Mađarske i Turske Peter Sijarto i Mevlut Čavušoglu.
Nakon sastanka lidera sa predstavnicima institucija zaduženim za privlačenje investicija i sastanka sa predstavnicima kriznih grupa za snabdevanje hranom i energentima u okviru inicijative Otvoreni Balkan, uslediće potpisivanje bilateralnih dokumenata i zajednička konferencija za medije.
Samitu je prethodilo otvaranje prvog međunarodnog sajma vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana”, pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Sajam vina je okupio najbolje proizvođače vina u regionu i promoviše Balkan kao sve traženiju vinsku i turističku destinaciju.
To je konkretan korak u ostvarenju cilja inicijative Otvoreni Balkan – zajedničko tržište koje podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
Do nedelje, više od 300 izlagača iz 20 zemalja sveta predstaviće najbolje iz svojih vinarija.
