Vučić očekuje uspešan kraj razgovora sa radnicima “Fijata”; Vaučeri od 15.000 dinara za odmor u Srbiji

“Već dva sata vodimo razgovore sa radnicima Fijata. Komplikovana je situacija. Mislim da smo blizu dogovora i pustićemo da oni govore o detaljima”, rekao je Vučić na početku obraćanju građanima.

Rekao je da će vlast nastaviti sa Stelantisom da radi da bi se dobar deo obaveza mogao u narednih nekoliko dana ispuniti.

“Za dogovore je uvek potrebno postizanje kompromisa. Zahvalan sam na korektnosti radnika, koji su razumeli zakonska ograničenja, i mislim da smo učinili mnogo, napravili veliki pomak. Očekujem da sa uspehom završimo te razgovore”, kazao je on.

Vaučeri od 15.000 dinara za 200.000 ljudi da letuju u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas novu podršku za oko 200.000 građani, koji budu ispunili uslove, u vidu vaučera u vrednosti od 15.000 dinara da provedu odmor u Srbiji.

To je ekskluzivna vest na kojoj smo radili dugo i mnogo ćemo novca u to uložiti, rekao je Vučić u obraćanju javnosti u Predsedništvu Srbije.

Vaučere će moći da dobiju penzioneri – svi koji su ostvarili pravo na penziju u Srbiji i inostranstvu, nezaposleni, đaci, studenti, nezaposleni prijavljeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade, prava na dodatak za pomoć i negu drugom licu, koji to ostvaruju po zakonu o socijalnoj zaštiti i zakonom o PIO i svi radnici čija plata ne prelazi 70.000 dinara.

“Dakle, ovo je mera za veliki broj ljudi, dakle samo za bogate i relativno bogate ovu meru nismo odobrili”, naglasio je Vučić.

Kaže da će vaučere moći da dobiju i ratni i civilni vojni invalidi rata sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000 dinara mesečno.

Zatim oni koji imaju pravo na naknadu za porodičnu invalidninu po palom borcu, kao i nosioci poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u registar gazdinstava.

“Nudimo građanima da uzmu vaučer ne kao pre u visini od 5.000 dinara, već 15.000 dinara. Imali smo ove godine 100.000 lica koja su dobila 5.000 dinara, to je bilo 500 milina dinara, za sada dajemo tri milijarde dinara za 200.000 ljudi po 15.000 dinara, samo da provedu deo godišnjeg odmora u Srbiji”, rekao je Vučić.

Značajno veći minimalac, rast penzija ukupno 19,1 odsto

Vučić je izjavio da će ukupno povećanje penzija, zaključno sa 1. januarom naredne godine, iznositi 19,1 odsto, kao i da očekuje značajno uvećanje minimalne zarade, koju će pratiti dvocifren rast plata u javnom sektoru.

Vučić je podsetio da 15. avgusta počinju razgovori poslodavaca i sindikata, oko cene minimalne zarade.

“Nadamo se da će postiće dogovor, u suprotnom od 1. septembra se uključuje država u te razgovore, jer moramo brzo to da završimo, da bismo išli u budžet sa tom cenom minimalne zarade”, rekao je Vučić.

Ponovio je da očekuje značajno povećanje minimalne zarade, dodajući da je država spremna da pomogne poslodavcima na različite načine.

“Kroz smanjenje doprinosa, da smanjimo poreze i doprinose na zarade na 60,2 odsto, što bi bilo nikad niže, i to je jedna od reformskih stvari koje smo preduzeli još od 2014. godine, da olakšavamo poslodavcima. I da povećamo neoporezovani deo dohotka. Gledaćemo da najveći deo troškova minimalne zarade država preuzme na sebe, što će značajno uvećati i prosečne zarade”, rekao je Vučić.

Dodao je da je na minimalnoj zaradi 325.000 ljudi, a to znači da se povećava plata najsiromašnijima, a i ne samo njima, jer će se ostali onda truditi da to prate, kao i da će povećanje minimalca, pratiti i dvocifren rast plata u javnom sektoru.

Vučić je naveo i da je fleš procena međugodišnje inflacije između 9 i 9,2 odsto.

Predsednik je naveo i da će penzije zaključno sa 1. januarom naredne godine porasti 19,1 odsto, što je najveće povećanje.

“Verujem da je to malo ko očekivao. Plate će rasti dvocifreno u javnom sektoru, a verujemo da će usled dogovora minimalac biti značajnije povećan, da smanjimo jaz između siromašnijih i bogatijih”, rekao je Vučić.

Najveći izazovi snabdevanje energentima

Predsednik je rekao da su najveći rizici sa kojima se Srbija suočava u predstojećem periodu nivo snabdevanja električnom energijom, gasom i naftom.

On je istakao da su to problemi koji su pre svega uslovljeni krizom koja je zahvatila svet i najviše se odražavaju na energetiku i poljoprivredu.

Na sve to se nadovezuje potencijalna finansijska kriza uslovljena inflacijom zbog nedostatka energenata i hrane, a delimično i prirodom rata i nesigurnosti koji utiču na ekonomiju, a zbog čega raste i cena novca.

Kada je u pitanju električna energija Vučić je rekao da se radi na remontu termoblokova kako bi bili završeni na vreme, ali da je problem u snabdevanju strujom i zbog niskog nivoa hidrologije, nedovoljnih količina uglja.

Kaže da ima i problema, jer struju nećemo moći lako da kupujemo, a tražimo garancije, da danas kupimo za zimu i te cene su visoke sto ugrožava finansijsku stabilnost.

Što se tiče gasa, kaže da tu ima dobrih vesti, jer je postignut ugovor sa Gaspromom, za 62 posto potreba, a za 38 potreba zakupljeno je skladište u Mađarskoj gde će za dva naredna meseca biti napunjeno 147 miliona kubnih metara gasa.

Za to vreme po ceni ruskog gasa napuniće se naš deo Banatskog Dvora, sa 250 miliona kubnih metara gasa.

“Do septembra imaćemo rezervi od 400 miliona kubnih metra gasa, a do oktobra se očekuje preko 500 miliona kubnih metara, a naš cilj je da dođemo do 700 miliona”, rekao je Vučić, navodeći da sa tim količinama može da se preživi dva meseca bez problema.

Nikada takve rezerve nismo imali, a za sve se staramo danas da uradimo. To su dobre vesti, ali je to sve košta, ukazao je predsednik i naveo da je sve plaćeno.

Najveći problem je sa naftom, mada Srbija danas ima najniže cene derivata na pumpama, istakao je.

Vučić je naveo da dve kompanije ne uvoze dizel i benzin i da sve se svelo na NIS, pri čemu rafinerija u Pančevu radi sa 100 posto kapaciteta.

“Imamo strateski problem jer zamenu za rusku naftu moramo da pronađemo, traže se rešenja”, rekao je Vučić, navodeći da smo u velikom problemu jer nafta može samo preko jadranskog naftovoda i da zato mora da se reši pitanje NIS-a.

Hrane ima dovoljno, sačuvaćemo 75 odsto novog roda

Hrane imamo i imaćemo dovoljno, rekao je Vučić i naglasio da Srbija ima više nego dovoljno šećera, ulja i brašna, te da će od nove žetve ove godine biti ostavljeno 75 odsto roda.

Vučić je rekao je da je bilo potrebno da se stabilizuje tržište šećera, a da ga sada ima svugde i u velikim količinama.

”Ali šta se desi kada se napravi tenzija i kada se državi napravi šteta. Na kraju ćemo da bacimo pola tog šećera iz kuće, jer su ljudi kupovali po 20, 30 i 40 kg, a ne mogu to da potroše za tri godine”, rekao je Vučić.

Dodao je da se uvek lakše veruje negativnim glasinama nego normalnom pozitivnom obaveštavanu.

”Mi ne lažemo, kao kad su me pitali radnici Fijata šta su nam garancije, pa – to što sam vam rekao, a videćete za pet dana jesam li vas lagao ili nisam. Kad kažem da imamo šećera znači da ga imamo, jer znamo u kilogram koliko imamo šećera”, rekao je Vučić.

Naglasio je da i ulja i brašna imamo više nego dovoljno i apelovao na građane da ne kupuju previše da se ne pokvari.

Kako je rekao, od nove žetve biće ostavljeno 75 odsto roda umesto 50 odsto, jer se kaže računa da će između pet i sedam odsto kupiti iz okruženja.

”’Kada dođu sa teritorije BiH u Mali Zvornik,Bajinu Baštu do Priboja, ili iz Crne Gore u Prijepolje, ili u Vranje iz Severne Makedonije… Računamo i na mnogo veću našu potrošnju, ali građani ne treba da brinu”, rekao je Vučić.

Dodao je da problem kada na tržištu skaču cene nafte ili električne energije, što kod nas još nije slučaj, ali gledaćemo da ako dođe do povećanja, to bude minimalno povećanje cene električne energije ili gasa.

”To su stvari koje utiču na povećanje cene hrane, a ne to da nema hrane. Hrane imamo i imaćemo dovoljno”, poručio je Vučić.

Dodao je da je problem oko izvoza žita iz Ukrajine u tome ko će da prati brodove sa žitom, da li će da ih prate čamci Rusije na delu teritorije koji kontrolišu od Zmijskog ostrva i nadalje ili će da ih prate ukrajinski čamci.

”Pošto je tamo rat svako hoće da zaštiti svoju poziciju, niko neće da pusti neprijateljske čamce da im zađu iza leđa i zato je taj problem nerešiv”, kazao je Vučić.

Dodao je da se zato vode borbe oko Zmijskog ostrva i ko će da kontroliše pripadajuće more.

Zato je problem u celom svetu, i zato ceo sabsaharski deo nema žita i kukuruza, a kada glad krene u Evropi i dodatno iz Avganistana,onda ćemo da imamo dodatne probleme. Ali, naše je da ih rešavamo”, podvukao je Vučić.

Situacija sve komplikovanija, borimo se za rešenja

Kako odmiče rat u Ukrajini, ekonomska i politička situacija u Evropi i svetu sve je komplikovanija, ukazao je Vučić i naveo da se Srbija trudi, da na dnevnom nivou, kroz razgovore sa partnerima iz regiona i Evrope, nađe sva moguća rešenja za predstojeću kritičnu jesen i zimu.

“Kako rat u Ukrajini dobija na zamahu, tako je situacija, i politička i ekonomska, u svetu sve komplikovanija, posebno imajući u vidu da su ruske snage u naletu i da je zamah njihove ofanzive sve snažniji. Pokazuje se da nisu bili u pravu svi koji su govori da će biti drugačiji rezultat ratnih zbivanja”, ukazao je Vučić u obraćaju javnosti.

To, upozorio je, donosi i drugačije okolnosti u vezi sa ekonomskom situacijom u Evropi i Srbiji, navodeći da je situacija neuporedivo ozbiljnija od one koju vidimo i možemo da sagledamo.

“Trudimo se da na dnevnom nivou, u razgovorima sa svima u okruženju, sa predstavnicima Evrope, nađemo što je moguće više rešenja za jesen i zimu, jer će nama biti kritični i treći i četvrti kvartal”, rekao je Vučić.

Toliko je, kaže, kriza sa energentima, hranom i cenama, velika na evropskom i svetskom nivou, da nije jednostavno iz toga izaći.

Srbija po stopi javnog duga bolja od većine u Evropi

Vučić je izjavio da je nivo ukupnog javnog duga Srbije bolji nego gotovo svima u Evropi i da samo dve ili tri zemlje imaju nižu stopu javnog duga.

Vučić je kazao da se Srbija dobro drži i negirao je pisanja pojedinim medija da se država zbog izgradnje puteva zadužila prema Kinezima.

”Prvo, pare nisu obeležene, a naš nivo ukupnog javnog duga bolji nego svima u Evropi. Mislim da imaju Rumunija i Bugarska nižu stop u, ne znam ko je treći”, rekao je Vučić u obraćanju građanima.

Naveo je da su u regionu svi imali bolju stopu javnog duga, a da su sada, kaže, svi u mnogo težoj situaciji od Srbije.

”I Slovenci i Hrvati, o Crnoj Gori da ne govorim, Severnoj Makedoniji, BiH nije u sistemu Eurostata, ali mi znamo da su u mnogo težoj situaciji”, rekao je Vučić.

Dodao je da su u težoj situaciji od Srbije i Albanija, Mađarska i Grčka koja ima 230 odsto stopu javnog duga, a da je Srbija na 52 odsto.

”Nemačka je po tom pitanu u težoj situaciji od nas. Ljudi treba da znaju da imamo stabilne javne finansije i da će nam zato finansije biti problem i ti fiskalni rizici postoje, ali bez obzira na to izračunali smo da ćemo imati novca za sve o čemu smo govorili”, kazao je Vučić.

Naveo je da postoje različite vrste opasnosti kada je reč o predstojećoj zimi, ali da će se zajednički gledati kako da ih Srbija prevaziđemo.

Dodao je da se planira kupovina uglja i da je nezadovoljan ugovorima koje je video.

”Čudno je da prosečno nabavljate ugalj po 75 evra po toni, a da vas prevoz prosečno košta 235 evra po toni. To nije normalno. Mi sve to možemo da izdržimo zahvaljujući velikim investicijama i zato što država dobro stoji, ali dajte kamionima da prevozimo iz Kamengrada, Sanskog mosta i Posušja, koštaće nas jeftinije”, rekao je Vučić.

Dodao je da se pregovara sa Kinezima o kupovini više od milion tona uglja i da onda znamo da smo, kako kaže, najveći problem sa strujom rešili.

”To ne znači da neće biti problema, ali da smo najveći problem rešili”, rekao je Vučić.

Srbija nema bolje partnere od EU, niti ima drugi politički put

Predsednik je konstatovao kako u Srbiji postoji velika histerija protiv EU, ali da Srbija ostaje na evropskom putu i da nema važnijeg partnera od EU.

“Lepo je da uz pivo gledamo televiziju i da možemo da opsujemo, ali ne zaboravite da mi novac koji imamo zahvaljujući ogromnom broju investicija koje smo najvećim delom dobili iz EU, i imamo zahvaljujući podršci iz EU”, rekao je Vučić tokom obraćanja javnosti.

Naglasio je da mu nije bila laka pozicija u Briselu, jer je 16 šefova država ili vlada direktno ili indirektno govorilo o neophodnosti usklađivanja restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji.

“Ko god misli da je to lako, nije, ali to je naš posao i ne želim da odem u drugu krajnost i da pomislimo kako mi možemo da pronađeno zamene za tržišta na drugoj strani i da možemo da imamo bolje partnere od EU ili da možemo da imamo neki drugi politički put. Ovo govorim iako znam da gotovo niko u Srbiji ovo gotivi, niko ne voli da čuje”, rekao je Vučić.

Dodao je da u politici mora da postoji racionalan pristup i bar ponekad pragmatičan koji vodi računa o interesima Srbije i njenih građana.

“Kod nas direktno u stranim kompanijama radi 300. 000 ljudi, indirektno 500. 000, a bar dve trećine tih kompanija su iz EU. Ako ne razumete koliko nam je važna EU, ja to da promenim ne mogu. Kao što ni oni ne žele da čuju koliko je nama važno da mi sami donosimo sud o tome da li ćemo, kada i kako da se ponašamo, uvodimo ili ne uvodimo sankcije i tražimo poštovanje za nas”, naveo je Vučić.

Dodao je da su Srbiji takođe važni i Kinezi i Rusi, jer su nam Kinezi mnogo pomogli ulaskom u Bor i smederevsku železaru kada je 5. 000 ljudi ostavljeno bez hleba.

Naglasio je da Srbija nastavlja svoj evropski put i da mnogo toga mora da bude urađeno do decembra, pre svega u oblasti vladavine prava.

“Mi moramo da sačuvamo strukturu naše privrede”, rekao je on i dodao da je ona postala mnogo snažnija.

“Verujem da možemo da postignemo rast BDP-a od najmanje četiri odsto do kraja godine, iako će prognoze biti na 3,2 do 3,5 odsto. Ja se nadam da možemo da držimo preko četiri odsto jer bi to značilo da sve ovo oko plata i penzija, ukoliko ne bude velikih fiskalnih iskakanja, u potpunosti izdržimo i da ljudi budu veoma zadovoljni”, zaključio je Vučić.

U Briselu vest bila Ukrajina, Zapadni Balkan nije bio suštinska tema

Vest sa Samita Evropske unije pre dva dana bila je Ukrajina, dok Zapadni Balkan nije bio suštinska tema, a poruka EU je bila da su odabrali stranu u sukobu Ukrajine i Rusije, kaže predsednik Srbije, i dodaje da je za Srbiju bilo važno da se čuo naš glas, i da su nas predstavnici EU saslušali.

Na pitanje novinara kakvu poruku šalje EU, budući da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, dok Severna Makedonija i Albanija nisu dobili datum otpočinjanja pregovora, a Srbija nije otvorila novi klaster, Vučić je podsetio da je naša zemlja u otvorila jedan klaster u decembru, kada je bila jedina koja je nešto dobila, te da ne bi bilo fer, a nije bilo ni za očekivati, da sada nešto dobijemo, jer su neki drugi, poput Skoplja i Tirane, zaslužili da dobiju datum.

“Severna Makedonija 17 godina ima status kandidata, a nije dobila datum za pregovore, Albanija osam godina ima status kandidata, a nije dobila datum. Budimo fer, mi smo daleko odmakli, u odnosu sa njih, ali je naše da pokažemo solidarnost, sa onim što je fer i to smo i uradili”, rekao je Vučić.

Dodao je da se nada da Srbija u decembru može da otvori novi klaster, te da u tim okvirima treba posmatrati inicijativu francuskog predsednika, o evropskoj političkoj zajednici, za koju će se tek videti da li će dobiti većinu u Savetu.

“Imao sam priliku da svima u EU, Mišelu, Fon der Lajen, Borelju, svima, govorim 15 minuta o poziciji Srbije, i slušali su me. Mislim da smo dobro govorili i hvala im na tome. Imali smo priliku da nas čuju, a ideja je da čim otvorimo klastere možemo da učestvujemo u značajnom iznosu novca kroz fondove, kao i u izgradnji politika u pojedinim oblastima”, rekao je Vučić.

Što se poruka EU tiče, kaže da njega lično brinu druge stvari, ali o tome ne želi da govori, jer nije neko čiji je posao da se bavi svetskom politikom:

“Imamo mnogo njih koji sve znaju i dobro razumeju. Pitajte Srbe kako bi rešili problem u Ukrajini, svi sve znaju. Ja nisam od tih i ne nudim se da te probleme rešavam”.

Vučić je naveo da je za Srbiju bilo važno da nas čuju, je imamo mnogo toga što moramo da uradimo.

Dodao je da su iz EU u kritici birali reči, i način da pokažu poštovanje prema Srbiji, iako, kaže, i sam zna koliki je bes mnogih od njih iz Unije prema nama.

“Jer, jedan deo EU, oni su u ratu protiv Rusije, direktnom. Kako da o Srbiji misli neko ko pošalje haubice, tenkove, avione Ukrajini i zamislite kako da se ta zemlja ponaša prema nama. Druga je stvar što ne žele da čuju našu argumentaciju iz 1999. godine i što pričamo o teritorijalnom integritetu, jer je to za njih završena priča. Ali, za nas nije. Zato je naša pozicija užasno teška i neće biti lakša”, rekao je Vučić.

Preneo je da je i u Briselu, iako nas neki sa Zapadnog Balkana nisu direktno pomenuli, rekao da je sit igara koje je igrala i EU i neki iz regiona, uvek gledajući kako da ocrnimo jedni druge, kako bi oni mogli da se igraju s nama kao sa lutkama na konopcu.

“Zato je Otvoreni Balkan važan, zato smo tako strasno podržali naše prijatelje koji su imali velika očekivanja koja nisu ostvarena”, rekao je Vučić.

Ukazao je da je Evropa za sebe napravila veliku stvar.

“Oni su u ratu protiv Rusije, i poslali su poruku – hoćemo da primimo Ukrajinu i Moldaviju, da znate da smo izabrali stranu u sukobu. A, Balkan nije ni bio suštinska tema, da se ne lažemo. Velika vest iz Brisela tog dana je bila Ukrajina”, rekao je Vučić.

Dodao je da je na Samitu imao jedno pitanje, “kao đavolji advokat”, koje ne želi da ponovi javno, ali na koje nikako nije dobio odgovor od zvaničnika EU.

Komentarišući izjavu Aljbina Kurtija Vašington postu, da on ne može da prizna Srbiju, dok Srbija ne prizna tzv. Kosovo, i da je spreman da se pitanje međusobnog priznanja uvrsti u dijalog Beograda i Prištine, Vučić je poručio da Srbija ima jasan pregovarački okvir sa EU, koji ne može da se menja.

“Ne može Kurti da poželi da menja okvir, pa da se to postavi kao uslov. Čuj, on će da prizna Srbiju” Da nije smešno bilo bi tužno, ovako čovek može samo da se nasmeje”, rekao je Vučić i ironično dodao da je Srbiji “strašno potrebno Kurtijevo priznanje”.

Konstatovao je i da u EU kažu da im ne treba “još jedan Kipar u Uniji”, i da Beograd zato mora da reši pitanja sa Prištinom, ali da se sada, sa Ukrajinom, vidi da mogu da dobiju i više od jednog Kipra.

“To govori da je politika uvek bila dominantna i presudna. Viktor Orban je izneo podatak da su Srbija i Crna Gora, ekonomskim mnogo spremnije za EU, nego što su bile neke zemlje kada su ušle u EU 2004. godine… Znači, politika odlučuje”, rekao je Vučić.

O Hrkalovićevoj i Stefanoviću: Verujem u snagu državnih institucija

Vučić je istakao da nije istina da su strane bezbednosne službe rešile slučaj organizovane grupe Belivuk, već da su čitav slučaj rešile srpske vlasti.

Vučić je, na novinarsko pitanje kome veruje, pošto se proteklih dana u medijima nadmeću Dijana Hrkalović i ministar Nebojša Stefanović u optužbama ko je veći kriminalac, kao i zašto strane službe rešavaju kriminalne slučajeve u našoj zemlji, kao što je i slučaj Jovanjice, Belivuka, kazao da je banda Belivuk uhapšena direktno uz najteži mogući rad naših službi i naše policije.

“Nismo imali nijedan skinuti Skaj telefon. Dovoljno dokaza smo sami našli. A ne zaboravite kakav je to rizik zahtevalo od momaka koji znaju da neki dostavlja informacije iz sistema, a oni moraju da zakače bubice na kola”, rekao je on.

Vučić je naglasio da je posao naših službi da sarađuju sa svim evropskim i svetskim.

“Mi u potpunosti sarađujemo s njima za razliku od nekih u regionu. Mi ljude, za koje nam dostave dokaze, hapsimo”, poručio je on.

Što se tiče prisluškivanja kaže da veruje u rad naših institucija.

Kazao je da je njemu bilo važno da zna šta se dešavalo, a mogao je da se uveri da se ne radi samo o priči.

“To je za mene užasna stvar, ne želim više tim stvarima, koje su ugrožavale u tom trenutku bezbednost, da se bavim. Nadležne institucije da se bave time. Što se mene tiče taj slučaj je završen, i sada je na tužilaštvu i sudovima”, istakao je on.

Što se Jovanjice tiče Vučić je upitao kada se to njegov brat čuo sa licem iz Jovanjice, i dodao da je sudski dokazano da nikada nije.

“Sudske presude ima protiv lažova iz Trstenika”, dodao je on.

Takođe je, vezano za priče o menadžerskom poslu svog sina,ironično je pozvao da mu se javi kada fudbaler Vlahović bude potpisivao novi ugovor da zna koliko mu je sin zaradio.

“Ja verujem državnih institucijama, uveren sam da će obaviti posao. Verujem u snagu borbe države, u snagu ljudske potrebe i da oproste sebi što je nekada neoprostivo, kao i u snagu institucija da ne oproste što zbog primera drugih ne može da se oprosti”, objasnio je on.

Takođe je kazao da nema protiv nikoga ništa lično.

O “Fijatu”: Do srede mora sve da se završi

Vučić je rekao posle razgovora sa radnicima radnicima Fijata da je premijerka Ana Brnabić preuzela najveći teret tog razgovora, a da je on želeo da prisustvuje jer se radi o teškom problemu.

Vučić je, na pitanje šta rade institucije i da svako ko je nezadovoljan dođe kod njega, kazao da je Brnabić morala da preuzme sav teret jer on nije mogao da se posveti tom problemu, ne zato što je gadljiv na radničke ruke, jer najviše ceni radnike i seljake.

“Ana je imala teške okvire, vrlo striktne. Tek sinoć smo dobili sa Stelantisom nešto što nismo imali do pre tri dana. Danas smo zajedno pozvali i Sinišu Malog i sve druge kako zakonski da izguramo da još nešto učinimo, da podignemo finansijski okvir”, objasnio je on.

Vučić je kazao da deo tih ljudi mora da se zaposli, na primer u borbene sisteme u Veliku Planu.

“A u međuvremenu dok ih ne zaposlite da vidimo šta da uradimo. Jedan deo hoće da nastavi da radi, a drugi neće tu. Problem je što neće u Slovačku. Tu su Francuzi bili korektniji od Italijana”, dodao je on.

Vučić je rekao da tu postoji objektivan problem za koji su radnici Fijata u pravu, kada im se kaže da moraju da rade 24 meseci.

“Probaćemo da pomerimo taj period na 12 do 18 meseci sa više povrataka, ali samo ako postoje garancije za veću platu”, objasnio je on.

Rekao je da misli da je postignut kompromis oko otpremnina.

Do srede, kaže, mora sve da se završi.

“Sve što se tiče radnika i običnih ljudi mi smo tu zbog njih”, istakao je Vučić.

Osvrnuo se na neke priče pojedinih parlamentarnih partija da treba da se zauzme fabrika i da sami pravimo Fijat.

“Moj Vukan od pet godina zna da je to besmisleno, a neke parlamentarne stranke daju takve ideje”, rekao je on.

Brnabić: Izvoz IT usluga u prva 4 meseca 740 miliona evra

Izvoz IT usluga u prva četiri meseca ove godine dostigao je 740 miliona evra, izjavila je Brnabić i uporedila ga sa 2016. godinom kada je taj iznos odnosio na celu godinu.

“Mi smo praktično povećali tri puta naš izvoz (IT usluga) za šest godina”, rekla je Brnabić na konferenciji za medije.

Ona je navela da u teškim vremenima potresa ekonomije i nestabilnosti, sve veću ulogu u rastu naše ekonomije igra sektor usluga, što “pokazuje i da naša ekonomija i naša privreda postaju sve jača i sofisticiranija”.

Predsednica Vlade je izrazila veru da će se dostići cilj koji je zacrtan za ovu godinu, a to je da izvoz “naše pameti” preko IT usluga bude preko 2,5 milijardi evra.

“To je zajedno sa turizmom, što nam daje šansu da idemo preko četiri odsto rasta ove godine”, dodala je Brnabić.

Za Moju prvu platu prvo mesto i nagrada u Briselu

Za program “Moja prva plata”, pokrenut tokom pandemije koronavirusa, Srbija je u Briselu dobila nagradu za najbolju inicijativu u prošloj godini, izjavila je Brnabić.

Ona je rekla da je nagrada stigla juče od organizacije “Imerdžing Jurop” (Emerging Europe) koja okuplja 23 zemlje centralnoistočne i jugoistočne Evrope i Kavkaza.

“Taj program je obezbedio da više od 17.000 mladih u Srbiji dobije priliku da stekne svoje prvo radno iskustvo”, poručila je predsednica Vlade Srbije ističući da će taj program biti nastavljen.

Brnabić je rekla da je “Moja prva plata” okarakterisana kao inicijativa “koja u centar ekonomije stavlja ljude, smanjuje jaz između urbanog i ruralnog razvoja i razvija tržište rada”.

“Ministar Siniša Mali će otići da primi tu nagradu, a mi ćemo da nastavimo sa ovim programom i da pokušamo dodatno sa privredom da podignemo ovu nadoknadu koju oni imaju”, poručila je Brnabić.

Na konferenciji za medije predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će penzioneri, nezaposleni i radnici čija primanja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, imati pravo na vaučer od države za odmor u Srbiji, u visini od 15.000 dinara.