U pokušaju da spreči usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, koja ima za cilj da Srbe označi kao genocidan narod, predsednik Aleksandar Vučić će voditi razgovore sa liderima 50 država, sa posebnim fokusom na afričke zemlje, nezvanično saznaju “Novosti”.
Dokument koji predviđa da 11. jul postane međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, osudu svih koji “negiraju genocid” i uključivanje ove teme u obrazovne programe, podržale su Nemačka i Ruanda, dok nezvanično lobira i Velika Britanija. Među podržavaocima su i SAD, Čile, Novi Zeland, Malezija, Jordan, Turska, Slovenija, Albanija, Francuska, Italija, Irska, Lihtenštajn, Holandija i Finska, ali se očekuje da se priključi još država.
Vučić je izjavio da je formiran tim države za UN i Srebrenicu i da će otići u Njujork kako bi pokušao da zaustavi rezoluciju. “Otići ću tamo i spreman sam da razgovaram sa što većim brojem članica. Imamo problem sa Venecuelom i još četiri zemlje koje su izgubile pravo glasa. Vraćenja tog glasa iziskuje veliki novac. Ostaje nam da se borimo koliko je moguće, pri tom uvek pokazujući poštovanje prema žrtvama koje su se dogodile”, rekao je Vučić.
Kontakti sa kosponzorom rezolucije Ruandom su već uspostavljeni, mada, prema saznanjima “Novosti”, ne treba gajiti prevelike nade u uspeh. Ova zemlja je pod direktnim uticajem Nemaca i Britanaca, dobijaju ogroman novac za obnovu zemlje, čije je stanovništvo stradalo u genocidu 1994. godine.
Rezolucije koje donosi Generalna skupština Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali imaju određenu političku težinu. Obavezujući su dokumenti koje izglasa Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pokušaj da se pred ovim telom donese akt o Srebrenici propao je 2015. godine. Velika Britanija je želela da se izglasa tekst u koji se na Srbe prebacuje sva krivica, ali je Rusija uložila veto i plan je propao.
