У читавој историји човечанства, Београд је убедљиви рекордер по броју ратова који су се водили за један град. Не Цариград, не Рим, не Јерусалим, не Париз ни Лондон, не Москва нити било које друго насељено место на читавој планети земљи него баш – Београд. Енциклопедија Британика наводи да је Београд кроз своју историју до темеља рушен 44 пута, да је за њега вођено 115 битака у којима је погинуло преко 6 милиона људи.
У једној од тих битака у лето 1456. године под вођством султана Мехмеда II Освајача, турска војска од преко 100.000 војника почела је да надире кроз Угарску и са Дунава прилази Београду уносећи језу међу становнике.
Након жестоког јуриша на град, далеко малобројнија хришћанска војска коју је предводио Сибињанин Јанко, неочекивано је успела да одбије напад а поражени султан већ сутрадан повлачи своју војску остављајући на бојном пољу много мртвих.
О овом успеху и херојству се дуго причало широм Европе па је папа Калист III у част те победе наредио да од тада сваког дана, тачно у подне, на свим римокатоличким црквама на свету звоне звона и да се верници моле за браниоце Београда. Будући да је неколико година касније умро а да за живота није повукао ову наредбу, легенда каже да све до данас, и после 566 година, у част ове битке за Београд, тачно у подне и даље на свим римокатоличким црквама на свету (осим у Америци која тада још није откривена) звона морају да звоне.
Колика је била силина битке говори и податак да је међу људским телима пронађен и један врабац погођен са три стреле. Врабац, који је можда спасио три живота, тако је постао симбол Београда.