Đurić: Naša država će biti magnet za region, ali i deo Srba rasutih po svetu

Zapravo, da budem sasvim neposredan, ja sam ponosan na borbu koju su tim Aleksandra Vučića i Vlada na čelu sa Anom Brnabić pokazali u godini koja je za nama. Svi u svetu, pa i ovde u SAD, svesni su teških istorijskih okolnosti u širem okruženju kakve nisu viđene gotovo čitav jedan vek. Postići u takvim uslovima ovakve rezultate je pravo malo čudo. Da li ima stvari koje kao društvo, država, vlast možemo bolje – nema nikakve sumnje. Da li nam manjka elana da nastavimo da Srbiju još brže razvijamo i menjamo na bolje u 2024? Ni najmanje.

– Srbija će u godinama koje dolaze, uz malo sreće i mnogo krvavog rada, postati sjajno mesto za život i magnet za region, ali i deo Srba rasutih širom Evrope i sveta.

Koja je vaša ocena parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora? Da li ste u potpunosti zadovoljni ostvarenim rezultatima liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“?

– Veoma sam zadovoljan rezultatom Srpske napredne stranke. Čestitam Milošu Vučeviću kao predsedniku SNS i svim drugim stranačkim kolegama, kojih je preko pola miliona, veličanstvenu pobedu liste SNS pod imenom Aleksandra Vučića.

– Protekli parlamentarni izbori su u pogledu izbornog postupka bili na najvišem nivou od uvođenja višestranačja u Srbiji. Znam da će i ova moja radost i čestitka, kao i ovo tvrđenje, iritirati jedan ne mali, opoziciji naklonjeni, deo javnosti, prema kojima naglašavam da imam iskreno uvažavanje bez obzira na razlike u stavovima. Taj deo naše javnosti, dakle naše komšije, rođaci i prijatelji koji drugačije misle, na šta imaju svako pravo, izložen je kontinuiranoj propagandnoj manipulaciji sa ciljem stvaranja podela i raspirivanja politički motivisane mržnje, koja je dovedena gotovo do savršenstva. Ali, hajde, ako je potrebno da analiziramo sprovedene izborne procedure jednu po jednu i stavku po stavku. Opozicija je pisala pravila po kojima su izbori sprovedeni, što za vreme dok su bili na vlasti, što kasnije uz posredovanje evropskih parlamentaraca. Imali su većinu u svim biračkim odborima u republici. Imali su daleko najveći broj posmatrača. Imali su medije sa nacionalnom frekvencijom koji su godinama, a ne mesecima unazad emitovali nemilosrdnu, često čak dehumanizujuću propagandu protiv predstavnika vladajućih stranaka ili svake javne ličnosti koja se usudi da pruži makar i posrednu podršku politici Aleksandra Vučića. Ko god bi tako nešto i učinio, odmah je oglašavan ulizicom, tapšačem, kriminalcem itd. Ništa od navedenog nije imala na raspolaganju Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast. Predstavnici opozicije potpisali su sve zapisnike u toku izbornog dana i formalno pravno priznali rezultate izbora. Oni poraz nisu priznali politički, i time su zapravo pokazali da suštinski ne cene demokratske metode političkog delovanja. To je loša vest za Srbiju. Biće da, ipak, svoj kolaps opozicija duguje prevashodno drugim okolnostima, a ne izmišljenoj krađi izbora. Obmanjuju građane o fundamentalnim pitanjima još dok su u opoziciji, šta bi tek radili da dođu na vlast. Rizikujući i etiketu licemera, želim da naglasim kao Srbin i srpski naprednjak svoje iskreno uverenje da kolaps, koji je opozicija najvećim delom sama sebi priredila, nije dobar za Srbiju. Voleo bih da mogu da kažem ko gubi ima pravo da se ljuti, ali kada vidim sav taj, u fabrikama mržnje generisani bes na ulicama svog grada, katastrofalne priče i opasne klevete koje o Srbiji odlaze u svet ili kada vidim teško povređene mladiće – radnike MUP, nije mi do smeha.

Dosta se govori da je strani faktor uticao i da utiče na proteste jednog dela opozicije koji je tražio prvo poništavanje izbora u Beogradu, a zatim i republičkih?

– Ukazao bih akterima iz svih političkih opcija na opasnost od mogućnosti da, kao društvo, sami sebe učinimo monetom za potkusurivanje u sukobima između velikih sila kroz neoprezno etiketiranje i povlačenje paralela između dešavanja u Srbiji i drugim regionima u svetu. Na primer, etiketa autokrate može zvučati korisno ako se zalepi političkom protivniku u Beogradu, ali ako se saopštava na strani, proizvodi štetu za celu državu, a politički rezultat kod kuće svakako neće doneti.

– Veoma sam zabrinut zbog štete ugledu Srbije koje su u svetu proizvele slike postizbornog haosa na ulicama Beograda. Svi učesnici izbornog procesa treba da mirno prihvate rezultate izbornog procesa. Gaženje međunarodnog ugleda Srbije kroz klevete na račun izbornog postupka kao temelja demokratije neće dovesti opoziciju na vlast. Ali, to jeste poklon dat u spremne ruke protivnika, pa i neprijatelja naših državnih i nacionalnih interesa svih boja i vrsta. Kako biste opisali trenutno stanje diplomatskih odnosa između Srbije i SAD? Koje su ključne tačke saradnje i izazovi koje vidite?

– Dalje jačanje političkih, ekonomskih i kulturnih veza Srbije i SAD je od značaja za ostvarivanje svih naših nacionalnih prioriteta. Čak i po pitanju Kosova i Metohije i tema iz prošlosti oko kojih imamo fundamentalno različita mišljenja. Srbija je uložila veoma mnogo u to da popravi svoje pozicije u najuticajnijoj zemlji zapadne civilizacije. Stvaranje srpskog lobija je generacijski zadatak koji je započet. Želimo da nova epoha prijateljske saradnje u našim odnosima što pre postane svakodnevna stvarnost i na tome naporno radimo. Najbolje rezultate naša saradnja trenutno ima u oblasti ekonomije i sporta, ali ne bih želeo da zaboravim da pomenem i partnerstvo sa Ohajom koje veoma cenimo. Koje su perspektive za jačanje ekonomske saradnje između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država? Da li postoje planirane inicijative ili projekti koji bi doprineli poboljšanju ekonomske saradnje?
– Ekonomska saradnja uvrstila se u poslednjih nekoliko godina u sam vrh srpsko-američkih odnosa. Dovoljno je reći da već dve godine zaredom beležimo rekordnu trgovinsku razmenu od 1,2 milijarde dolara, da priliv investicija konstantno raste, a da se Amerika nalazi na prvom mestu kao tržište na koje Srbija najviše izvozi IKT usluge, i da je naš četvrti spoljnotrgovinski partner u svetu. Samo u prošloj godini organizovali smo nekoliko trgovinskih misija i poseta ekonomskih delegacija i u Srbiji i u Americi, kao i poslovnih okruglih stolova, među kojima je i jedan na kojem je učestvovala premijerka Ana Brnabić. Takođe, osnovali smo Američko-srpski poslovni savet kao važnu platformu za predstavljanje ekonomskih i investicionih potencijala Srbije, kao i za povezivanje američkih i srpskih kompanija. Redovno sarađujemo sa Američko-centralnoevropskom poslovnom asocijacijom, čija je delegacija boravila u Srbiji februara prošle godine, kao i sa Američkom privrednom komorom, koju smo letos imali prilike da ugostimo u Vašingtonu. Kako Srbija i SAD sarađuju u oblasti bezbednosti? Kako se bavite izazovima regionalne stabilnosti i sigurnosti?
– Partnerstvo Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja je promenilo sliku o srpskom vojniku u Americi i o američkom u Srbiji. Zahvalan sam generalima Harisu i Mojsiloviću što za naše države punim srcem neguju ovo prijateljstvo od koga veliku korist imaju obe strane. Srbija i SAD dele želju za očuvanjem regionalne stabilnosti, a Srbija je u tom smislu dokazala odgovornost i uzdržanost, čak i suočena sa najtežim provokacijama režima u Prištini i političkih ekstremista u nekim drugim regionalnim centrima.

Kako ambasada podržava srpsku dijasporu u SAD-u? Koje su inicijative usmerene ka očuvanju kulturne baštine i jačanju veza između dijaspore i domovine?

– Prepoznajući značaj i ogroman kapacitet dijaspore kao državnog resursa Srbije, jedan od zadataka koje mi je predsednik Vučić dodelio poverivši mi dužnost ambasadora u SAD jeste upravo intenzivniji rad sa našim iseljeništvom kao moćnim glasom Srbije u Americi u političkom, ekonomskom, kulturnom i akademskom smislu. Najznačajnije inicijative koje smo u tom smislu sproveli bile su čak dve konferencije posebno namenjene dijaspori – „Jačanje veza“, realizovana u februaru 2023. godine, koja je, posle pauze od nekoliko decenija, na jednom mestu okupila naše zemljake iz svih 50 saveznih američkih država. Drugu, naročito važnu konferenciju, koja je prvi put u istoriji održana pre samo dva meseca u Vašingtonu, posvetili smo našem najvažnijem nacionalnom pitanju nazvavši je „Kosovo i Metohija – Molitva za mir, stabilnost i pravdu“, a na kojoj smo američku javnost i našu zajednicu u Americi upoznali sa alarmantnom situacijom u kojoj se nalazi srpski narod u pokrajini usled progresivne eskalacije nasilja, političke i policijske represije i svakodnevnog kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava od strane Kurtija i njegovih poslenika.

– U protekle tri godine, kadrovski smo ojačali Ambasadu u Vašingtonu ljudima koji predano rade na strateškoj i razvojnoj viziji unapređenja odnosa sa dijasporom, redovno obilaze našu zajednicu širom kontinenta, razgovaraju sa njima i zajedno sa njima pronalaze nove puteve saradnje sa maticom, ali i sveukupne saradnje naših dveju zemalja. Kadrovski smo ojačali i Generalni konzulat u Čikagu kao najvećem centru srpskog življa u svetu, što se direktno odrazilo na porast interesovanja naših preduzetnika u Americi za proširenje poslovanja u Srbiji, investiranje i jačanje naših ekonomskih veza.

– Uz podršku predsednika i Vlade, pokrenuli smo i dve značajne kampanje – „Uzmi srpski pasoš“ kojom omogućavamo i olakšavamo ljudima srpskog porekla, bilo da su prva, druga ili deseta generacija iseljenika u Americi, da pojednostavljenom procedurom dobiju ovaj važni dokument, i kampanju „Zajedno smo jači“ kojom motivišemo naše zemljake da se povezuju u udruženja i da se dalje integrišu, stvarajući tako jaku mrežu srpske privredne, kulturne i obrazovne delatnosti na američkom tlu.

Kako vidite rešenje pitanja Kosova i kakvu ulogu SAD mogu imati u tom procesu?

– Iako ne delimo isto mišljenje o statusu Kosova i Metohije, Srbija i Amerika i danas, kao i u doba naših savezništava u svetskim ratovima, dele stav o značaju poštovanja vrednosti demokratskog društva, odgovornog pristupa svakom dijalogu i pregovorima, poštovanju svega dogovorenog i potpisanog, i osuđuju bilo kakav oblik nasilja i kršenja ljudskih prava. Eskalacija diskriminatornih jednostranih poteza privremenih institucija u Prištini koju diktira i direktno nalaže Albin Kurti prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ne sme nikoga u međunarodnoj zajednici da ostavi ravnodušnim.

– Za nas je od značaja to što Amerika danas to prepoznaje, i što se iz Vašingtona sve češće mogu čuti sve glasnije poruke kojima se poziva na zaustavljanje represije nad Srbima, poput one koju je, pre desetak dana, poslala kongresmenka Klaudija Teni svojim Predlogom zakona podnetim Kongresu SAD. Kongresmenka Teni je tim dokumentom napravila ozbiljan iskorak u američkom postavljanju prema odnosima Beograda i Prištine, i ja verujem da će njen primer uskoro slediti sve više i republikanskih i demokratskih kongresmena.

Kako se ambasada angažuje u promociji srpske kulture i obrazovanja u SAD-u? Da li postoje planirane kulturne manifestacije ili edukativni programi?

– Slobodno mogu da kažem da je naša Ambasada jedno od najaktivnijih diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu, bilo kroz naše samostalne događaje, učešće u većim festivalima, zajedničke manifestacije sa drugim ambasadama u Vašingtonu ili u partnerstvu sa američkim kulturnim i obrazovnim institucijama. Samo u prošloj godini, organizovali smo na desetine događaja, književnih, filmskih i poetskih večeri, koncerata, izložbi naših umetnika i raznih okupljanja na kojima smo američkoj i svetskoj javnosti predstavili srpsko stvaralaštvo i narodnu baštinu. To veće prisustvo srpske kulture u ovdašnjem diplomatskom koru i američkom javnom životu dugujemo podršci predsednika Vučića i naše Vlade, zahvaljujući kojima sada u prestonici SAD imamo dve srpske kuće – u rekordnom roku smo pribavili u svojinu novu zgradu Ambasade na prestižnoj lokaciji u blizini Bele kuće, i uspeli da renoviramo i vratimo stari sjaj nekada srpskoj kraljevskoj, a sada ambasadorskoj rezidenciji u srcu Vašingtona.

Kako ste doživeli svoju diplomatsku misiju u Sjedinjenim Američkim Državama? Koji su najveće izazovi s kojima ste se suočili i kako planirate dalje unapređenje odnosa između dve zemlje?

– Neizmerna čast mi je da kao ambasador predstavljam našu majku i otadžbinu u sigurno najvećoj i najznačajnijoj zemlji Zapadnog sveta. S tom čašću uporedo je išla i ogromna odgovornost i obaveza da, direktno u Vašingtonu, u svakodnevnim kontaktima sa predstavnicima američke administracije nastavim da sprovodim politiku koju je Aleksandar Vučić započeo najpre kao premijer, a zatim i kao predsednik, gradeći i jačajući odnose sa međunarodnim partnerima i u Srbiji i u inostranstvu. Mogu da kažem da je najveći izazov službovanja u Americi bio upravo rad na menjanju negativne slike Srbije iz devedesetih godina prošlog veka, duboko ukorenjene u svesti dela ljudi u Americi zajedno sa gomilom predrasuda i predubeđenja i o našoj zemlji i o nama kao narodu. Iako izazovan, taj zadatak me najviše i čini ponosnim jer su rezultati velikih promena u našoj zemlji tokom protekle decenije očigledni i vidljivi kroz drugačiju svest o Srbiji koju postepeno gradimo, Srbiji kao stabilnoj i snažnoj državi u političkom i ekonomskom smislu, Srbiji kao partneru sa kojim može ravnopravno da se razgovara i dogovara.

– I za ovu godinu imamo velike planove, pripremamo dosta dobrih stvari za Srbiju i naše građane, a nadam se da ću uskoro moći da vam neke od njih i otkrijem. Kako planirate proslaviti pravoslavni Božić u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine?

– Najsrećniji pravoslavni praznik obeležićemo u duhu svih običaja i naše tradicije –dočekivanjem položajnika, lomljenjem česnice i prisustvom Božićnoj liturgiji u našoj Crkvi svetog Luke u Merilendu zajedno sa našim iseljenicima.

Možete li govoriti o značaju dijaspore u jačanju veza između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država tokom prazničnih perioda?

– Zajednica Srba u Americi, pored toga što je naša najbrojnija dijaspora u svetu, najraznovrsnija je u svakom smislu – političkom, ekonomskom, akademskom, kulturnom, filantropskom. To su mešovite generacije ljudi koji su u Ameriku došli pre par godina, nekoliko decenija ili čak jednog veka, ali koje sve objedinjuje ljubav prema otadžbini i težnja da stvaraju nove mostove između naša dva naroda na temeljima nekadašnjeg savezništva naših država. Kao svojevrsni ambasadori srpskih interesa na američkoj teritoriji, oni žele da svojim delovanjem i aktivnostima dodatno podstaknu građenje imidža Srbije kao zemlje partnera i saradnika, kao i da doprinesu promovisanju naše zemlje i očuvanju srpske kulture i tradicije na ovim prostorima, a zadatak nas kao države jeste da im u svemu tome pružimo maksimalnu podršku i pomoć. Dosta se govori da bi buduća vlada trebala da ima ministarstvo za dijasporu? Kakav je vaš stav o tome?
– Srbi u regionu i u svetu važan su deo spoljnopolitičkog profila Srbije, i imaju jednu od ključnih uloga kako u predstavljanju naše zemlje i borbi za njene interese, tako i u jačanju veza Srbije i stranih zemalja u kojima žive. Kroz dosadašnji rad Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kao organa u sastavu Ministarstva spoljnih poslova u koji je posebni žar i entuzijazam svojim zalaganjem uneo direktor Arno Gujon, pokazana je dobra sinergija državnih organa u smislu korišćenja kapaciteta razgranate diplomatsko-konzularne mreže za jačanje komunikacije i saradnje matice sa dijasporom. U sadašnjem kabinetu u Nemanjinoj funkcioniše i tim ministra Đorđa Milićevića koji takođe aktivno razvija odnose matice i dijaspore. Modaliteti organizacije naše izvršne vlasti u naredne četiri godine zavisiće od vizije daljeg napretka i prosperiteta Srbije budućeg mandatara kojeg Narodnoj skupštini predloži predsednik Vučić, ali i od izabranih predstavnika naroda u našem Parlamentu koji donose konačnu odluku. Koja god da bude buduća forma tog državnog organa koji će predstavljati most saradnje otadžbine i srpskog naroda u svetu, mislim da je važnije da se koncentrišemo na samu njegovu suštinu, a to je dalji rad na izgradnji partnerstva i odnosa poverenja između iseljeništva i institucija u Srbiji, kao i odgovornost, posvećenost i stručnost kadra koji će biti na njegovom čelu i u njegovom sastavu. Kako planirate održati veze i saradnju između Srbije i SAD-a u narednoj godini, s obzirom na trenutne izazove?

– Verujem da se u poslednje tri godine ne samo podigao nivo odnosa Srbije i Amerike, već su postavljeni i dodatni temelji njihovog daljeg unapređenja u brojnim oblastima od interesa za našu zemlju i naše građane. Uz redovnu konsultaciju sa predsednikom Vučićem i našim državnim rukovodstvom, kao i njihovu nemerljivo značajnu podršku našem radu, planiramo da sa našim timom u Ambasadi nastavimo da doprinosimo učvršćivanju slike Srbije u Americi kao uspešne zemlje, zemlje velikih mogućnosti i bogate kulture, kao i daljem proširenju naše bilateralne saradnje na političkom, ekonomskom, odbrambenom, kulturnom i svakom drugom planu, što je i dužnost srpske Ambasade u SAD.

Da li postoji neki poseban običaj ili tradicija koju posebno ističete ili negujete tokom praznične sezone?

– U kući svi volimo domaću srpsku hranu, pa je veliki akcenat na tome, ali tu se stvar ne završava. Počev od porodične slave Nikoljdana, pa sve do Srpske nove godine, trudimo se da deci od malih nogu, pored ljubavi, usadimo i kod njih negujemo važnost poznavanja kulture, tradicije i običaja našeg naroda, onako kako su to za nas činili naši stari. I to radimo sa istom radošću i posvećenošću bilo da smo u Srbiji ili Americi. Kada bih morao da u tih, skoro mesec prazničnih dana izdvojim neki, opredelio bih se za one koji izazivaju posebnu radost mojim trima kćerkama.

Da li imate vremena za pauzu tokom božićnih praznika?

– Imam vremena za mali predah. Praznici jesu posebno vreme za okupljanje i druženje sa porodicom i prijateljima, ali i za sagledavanje i analizu prethodne godine, svega urađenog i postignutog. U poslu srpskog diplomatskog predstavnika u Vašingtonu, to je i važan period kada pravimo planove za nove aktivnosti na promovisanju naše zemlje i osmišljavamo strategiju za dalje unapređenje odnosa Srbije i SAD.

Gde i sa kim ćete provesti božićne praznike?
– Ove godine, po prvi put, božićne praznike provodim u našoj novootvorenoj rezidenciji u srcu Vašingtona sa porodicom i prijateljima.

Koja je vaša poruka građanima za 2024. godinu?

– U novoj 2024. godini svim građanima Srbije želim prvenstveno da ih posluži dobro zdravlje, da ih prati uspeh na svim poljima, da ih iskonske, vekovne vrednosti našeg naroda nadahnu i podstaknu da budu bolji ljudi, da čine dobra dela, neguju slogu, toleranciju, međusobno uvažavanje i poštovanje, i da svi skupimo snage da se suočimo i izborimo sa izazovima koje će nam budućnost neminovno doneti. Našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji posebno, uz sve navedeno, želim i mir, stabilnost i istrajnost u očuvanju srpskog duha. Mir Božiji, Hristos se rodi!