Novogodišnji i božićni praznici su vreme kada većina ljudi uživa u odmoru i druženju sa porodicom i prijateljima, ali ima i onih koji moraju da rade i tokom tih dana. Međutim, oni koji rade za vreme praznika mogu da računaju na duplu platu, koja im je zagarantovana Zakonom o radu.
Zakon o radu propisuje da su neradni dani 1. i 2. januar, kada se slavi Nova godina, i 7. januar, kada se slavi Božić. Svi zaposleni koji budu radili na te dane imaće pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110% od osnovice za rad na dan praznika. Osnovica se određuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zakon takođe predviđa da, ako se istovremeno steknu uslovi za više vrsta uvećanja zarade (na primer, rad noću ili prekovremeni rad), procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom osnovu.
Zaposleni koji rade na dan praznika imaju pravo na naknadu zarade ili uvećanu zaradu samo za onoliko dana koliko je zakonom propisano da se taj praznik praznuje. Na primer, za Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se praznuje jedan dan, zaposleni može da ostvari pravo na naknadu zarade ili uvećanu zaradu samo za taj dan.
Pored toga, poslodavci mogu da ponude zaposlenima i “zamenski” slobodan dan, ako njihovo radno vreme ne može drugačije da se organizuje. To je stvar dogovora sa poslodavcem, ali zaposleni treba da znaju svoja zakonska prava i da ih zaštite ako misle da su povređena.
Uvećanje zarade za rad na dan praznika iznosi 110% od ugovorene satnice, što znači da zaposleni prima 100% redovne zarade (dnevnice) plus 110% redovne zarade (dnevnice). To je u suštini dupla plata za rad tokom praznika.
