Aleksandar Stanković igra svoju prvu sezonu u belgijskom fudbalu, ali već sada ostavlja utisak fudbalera koji je prerastao okvire lige u kojoj se trenutno nalazi. Reprezentativac Srbije iz nedelje u nedelju potvrđuje da poseduje kontinuitet, tehničku zrelost i mentalitet igrača spremnog za najveću scenu, a sve to je krunisano novim golom u velikoj pobedi Klub Briža na gostovanju Genku — 5:3.
Već na otvaranju prvog kola, Stankovićev snažan i precizan udarac sa distance najavio je kako će izgledati veče gostiju. Bio je to njegov drugi pogodak u poslednje tri ligaške utakmice i još jedna potvrda da mu saradnja sa novim trenerom Ivanom Lekom izuzetno prija. Od dolaska hrvatskog stručnjaka, uloga mladog Srbina postala je jasnija, slobodnija i ofanzivnija.
Stanković je i ranije pokušavao da ugrozi protivničke golmane udarcima van šesnaesterca. Početkom oktobra bio je blizu spektakularnog gola kada je brzina lopte posle njegovog šuta izmerena na čak 157 kilometara na čas, ali je mreža tada ostala netaknuta. Ovog puta, led je konačno probijen — i to na najvećoj mogućoj sceni domaćeg prvenstva.
Posle utakmice, 20-godišnji vezista nije krio emocije.
– Neverovatno. Do sada sam uglavnom davao golove glavom, ali lepo je kada ovako pogodiš. Moj otac će biti ponosan. Zvaću ga kasnije i jako se radujem tome.
Govorio je i o samom toku susreta, koji je bio znatno zahtevniji nego što rezultat sugeriše.
– Bila je zahtevna utakmica, težak protivnik sa kvalitetnim trenerom, naravno. Ali mi smo Klub Briž i uvek možemo da odgovorimo kada je neophodno.
Statistika jeste bila na strani Genka, domaćin je stvorio više prilika, ali je Briž pokazao efikasnost i karakter — osobine koje često prave razliku u velikim utakmicama.
– Nije ovo bila naša najbolja utakmica, ali bićemo sve bolji i bolji. Zajedno kao tim prevazilazimo svaku grešku i učimo iz nje. Nije trebalo da nam se dešavaju, ali smo se doveli u red. To je fudbal.
Ako se po jutru dan poznaje, Aleksandar Stanković je na dobrom putu da već naredne sezone napravi iskorak ka ligama petice.
