U Srbiji je aktivno 100.000 gradilišta, kao i infrastrukturnih projekata vrednih više od 20 milijardi evra. Svakim danom se gradi sve više i više, a naša zemlja lagano menja svoje lice i postaje sve lepša i primamljivija za strane investicije. Samim tim sve je više radnih mesta, a manje nezaposlenih u državi, ona raste i razvija se i ide nezaustavljivim putem napretka. Ovo su samo neki od velikih infrastrutkurnih projekata iz godine na izmaku koje smo izdvojili.
U poslednjih deset godina u Srbiji je izgrađeno blizu 400 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, čime stajemo rame uz rame sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Na našoj teritoriji ima blizu 16.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda, sa 2.800 mostova, od čega je blizu 400 mostova na auto-putevima.
Izdvajanje novca za kapitalne infrastrukturne projekte ostaje stub razvoja srpske ekonomije i danas je u Srbiji aktivno oko 100.000 gradilišta na infrastrukturnim projektima, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 20 milijardi evra.
1. TIRŠOVA 2
Izgradnjom ovog kompleksa predviđeno je povećanje broja kreveta i smanjenje soba, a racionalizacijom garaže ostvaren je traženi broj parking mesta u tri podzemne etaže umesto četiri.
Ministarstvo za javna ulaganja raspisalo je u julu tender za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike Tiršova 2 u Beogradu, a vrednost radova procenjena je na 11,2 milijarde dinara (oko 95 miliona evra), bez PDV-a. Izabrani izvođači imaće rok od tri godine za završetak gradnje.
Ovom nabavkom planirana je izgradnja celog bolničkog kompleksa. Bruto površina objekta nove UDK je 61.923.98 metara kvadratnih, a spratnost 3Po+2Su+P+5. Broj bolesničkih postelјa je 167-230 i 71 postelјa u okviru dnevne bolnice, a predviđeno je i 528 parking mesta.
2. KLINIČKI CENTAR NOVI PAZAR
U Novom Pazaru intenzivirani su radovi na nadogradnji i rekonstrukciji Opšte bolnice u kojoj se leči 300.000 građana iz ovog grada i okolnih mesta. Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, koje je samo za građevinske radove iz budžeta izdvojilo oko 46 miliona evra.
Reč je o najvećoj investiciji u istoriji zdravstva Novog Pazara, ali i šireg regiona jer po završetku svih ovih građevinskih radova i po dolasku svih ljudi koji su na specijalizaciji i sa novim prijemom radnika ova zdravstvena ustanova će prerasti u Kliničko-bolnički centar.
Radi se i na potpunoj rekonstrukciji postojećih starih odeljenja, a za to vreme pacijenti se leče u izmeštenom privremenom prostoru.
Ova zdravstvena ustanova, dobila je još jedan, treći skener najsavremenije generacije koji će pomoći u još boljoj i bržoj dijagnostici teških oboljenja kao i rendgen zadnje generacije.
3. BRZA PRUGA BEOGRAD-NIŠ
Izgradnja brze pruge Beograd-Niš najveći je infrastrukturni projekat u Srbiji koji se realizuje uz veliku pomoć Evropske unije. Pruga će biti završena 2027. godine, a vozovi na njoj kretati brzinom 200 kilometar na sat.
„Do Niša će se iz Beograda stizati za sat i po, umesto za šest sati koliko sada traje putovanje, a iz Budimpešte za manje od četiri i po sata“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na potpisivanju sporazuma.
Železnički Koridor 10 je jedan od panevropskih koridora koji povezuju centralnu Evropu sa Solunom, i deo je Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan u iznosu od 30 milijardi evra, koji ima za cilj da mobiliše investicije u oblastima transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, da stvori održiv rast i radna mesta koje dostižu 1/3 BDP-a Zapadnog Balkana.
Finansijski paket od 2,2 milijarde evra omogućiće suštinsku modernizaciju železničke infrastrukture na deonici Beograd – Niš na železničkom Koridoru 10, uključujući izgradnju novih mostova i tunela. Ova modernizacija će dovesti do poboljšanja povezanosti Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama i olakšaće usluge bržeg transporta tereta i značajno smanjiti vreme putovanja do Niša i Beograda.
Kako železnički saobraćaj predstavlja čist način transporta, modernizacija železničkog sistema takođe doprinosi čistijoj životnoj sredini.
4. AUTOPUT ŠABAC – RUMA, IZGRADNJA BRZE SAOBRAĆAJNICE LOZNICA – ŠABAC
Bez obzira na krizu u svetu, Srbija nije odustala od ulaganja u investicije i gradnje saobraćajnica. Tokom 2023. godine, pored završenog auto-puta Ruma-Šabac, otvorene su i neke deonice, a to su brza saobraćajnica od Novog Beograda do Surčina, beogradska obilaznica do Bubanj Potoka, prva deonica Moravskog koridora, kao i prva deonica auto-puta Niš – Merdare.
Jedan od glavnih prioriteta u drumskom saobraćaju bila je izgradnja upravo ove deonice, kao i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jer je reč o projektu koji je veoma važan za razvoj i poboljšanje mobilnosti Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, najpre sa BiH.
Saobraćajnica koja povezuje Rumu i Loznicu, ukupne dužine od 77 km, obuhvatiće tri prostorne celine:
1. DEONICA RUMA – ŠABAC most na Savi, u dužini od 22 km je auto-put u punom profilu. Trasa zaobilazi sela Кlenak, Platičevo, Hrtkovci i Jarak, što će direktno rezultirati rasterećenjem ulica u ovim naseljenim mestima.
Ispred Hrtkovaca je izgrađen nadvožnjak s petljom, pošto se auto-put ovde ukršta sa državnim putem IB reda broj 20. Nova trasa se ne ukršta s postojećom prugom Zvornik-Šabac-Ruma.
Most preko reke Save čine tri međusobno spojene celine, odnosno, prilazna konstrukcija na levoj obali, konstrukcija mosta preko reke i prilazna konstrukcija na desnoj obali.
Dužina mosta preko Save je 1,33 km, fundiran je na 371 šipu, sa ukupno 45 naglavnih greda i 47 stubova. Glavni raspon između stubova S6 i S7, iznosi 155 m, što je predstavljalo najveći i najzahtevniji raspon za izvođenje.
2. DEONICA ŠABAC – LOZNICA biće brza drumska saobraćajnica. Trasa će zaobići sva naseljena mesta, kroz koja gotovo celom dužinom prolazi postojeći državni put IB reda broj 26 (raniji magistralni put M-19).
Za narednu godinu najavljen je završetak brze saobraćajnice do Loznice. Uz bolju infrastrukturu mogao bi značajno da se poveća i promet ljudi i robe, a sve to bi doprinelo bržem razvoju zapadne Srbije. Ovde ne mora da bude kraj, Šabac ima sa obe strane mosta još 600 hektara industrijske zone, što može biti samo dodatan motiv za izgradnju novih puteva.
3. FRUŠKOGORSKI KORIDOR gradi se paralelno od Novog Sada do Rume. Trasa je duga 47,7 kilometara. Deo ove brze saobraćajnice je i novi most preko Dunava , kao i tunel kroz Frušku goru, koji će postati najduži u Srbiji.
5. STADIONI U LOZNICI, LESKOVCU i ZAJEČARU
Srbija u poslednje vreme itekako ulaže u infrastrukturu. Pokazalo se da je velika potreba da se ulaže i u fudbal koji je neko vreme bio u drugom planu u odnosu na druge sportove.
Stadioni u Loznici, kao i oni u Zaječaru i Leskovcu, izgrađeni su po najvišim standardima Evropske fudbalske organizacije UEFA.
Izgradnja i opremanje lozničkog stadiona, ‘Novi Lagator’ , koji ima dva nivoa tribina, koštala je oko 30 miliona evra, a zahvaljujući njemu cene nekretnina su ekspresno porasle u ovom području.
Radi se o savremenom stadionu kapaciteta 8.030 mjesta, na njemu se nalazi 12 ulaza i moderni sistemi za očitavanje karata, liftovi i mnogo toga drugog.
Novoizgrađeni objekat u Leskovcu, nosi naziv stadion „Dubočica“ i „diganut“ je tamo gde se svojevremeno nalazio Gradski stadion.
Prima 8.136 gledalaca i gradnja je počela u julu 2021. godine. Završena je u proleće 2023. i tek nedavno je odigran prvi duel na njemu (Dubočica – Novi Sad). Vrednost radova na stadionu, bnezvanično, koštala je oko 2,5 milijardi dinara.
Na stadionu je postavljena „hibridna trava“, mešavina veštačke i prirodne trave (30/70). Dimenzije terena su 105 x 68 metara, a sa okolinom pokriva ukupno 121 x 85 metara.
Stadion „Kraljevica“ se nalazi u okviru Sportsko-rekreativnog kompleksa i jedan je od tri, uz Leskovac i Loznicu, koji su izgrađeni u skladu sa najvišim UEFA standardima.
Kapacitet stadiona iznosi 8.168 mjesta, a cijeli projekat koštao je oko 28 miliona evra.
6. BRZA SAOBRAĆAJNICA SURČIN-NOVI BEOGRAD i OBILAZNICA DO BUBANJ POTOKA
Posle više od 30 godina gradnje, od Batajnice do niškog auto-puta kod Bubanj Potoka, moći će da se stigne auto-putem u punom profilu, to jest sa ukupno šest saobraćajnih traka, u dužini od 47 kilometara.
Srbija i njen glavni grad su otvaranjem obilaznice oko Beograda, prema rečima vozača kamiona koji tuda prolaze, dobili mnogo, a za njih je ovaj putni pravac od ogromnog značaja budući da će se smanjiti saobraćajna gužva.
Završetkom obilaznice oko Beograda preusmerava se saobraćaj sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica na obilaznicu, što doprinosi skraćenju vremena putovanja za tranzitne tokove, smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, troškova eksploatacije vozila, štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području, rekli su u Putevima Srbije.
7. PROKOP
Posle pet decenija ove godine je otvorena nova zgrada železničke stanice „Prokop”, koja se koristi i zvanično vodi kao glavna beogradska železnička stanica od jula 2018. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da, od kada je on na vlasti, da je u Prokop uloženo 25 miliona evra kroz kuvajtske kredite, zatim 61,2 miliona za različite radove od 2014. do 2022. godine, kao i dodatnih 15 miliona evra za staničnu zgradu.
Ovo zdanje se prostire na više od 6.000 kvadratnih metara.
– Sam sebe često pitam zašto smo toliko čekali Prokop, obilaznicu, moderne aerodrome, škole, da li se u naše radove umešala vila kao iz Andrićevog dela „Na Drini ćuprija”. Radovi su počeli još sedamdesetih godina 20. veka. Nema sumnje da su svi želeli najbolje, i zato želim da im se zahvalim. Imali smo dovoljno hrabrosti da bez obzira na povećani javni dug u periodu 2014. ostavljamo kuvajtski novac, jer novac ulažemo u prokopsku stanicu. To je bio ozbiljan novac za nas. Postavio sam sebi pitanje zašto smo to uspeli a drugi nisu. Ne mislim da je postojala ogromna razlika u želji, ali mogli smo da budemo hrabriji, jer smo imali podršku naroda. Nismo morali da čekamo procedure i da se svađamo sa ostalima. Mogli smo da donosimo hrabre odluke koje su Srbiju vukle napred – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na svečanosti povodom otvaranja Prokopa.
8. BIO4 KAMPUS
I na kraju, ali ne manje važna, činjenica da će Srbija biti ponosna vlasnica prelepog BIO4 KAMPUSA, u kojem će biti smešteno 7 fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i devet naučnih instituta.
Radi se na uređenju terena, na ulazu u gradilište je, pored radnika, nekoliko malih bagera koji kopaju zemlju i kiperi za odvoz te zemlje. Radovi će, kako je rečeno na gradilištu, zahtevati i uklanjanje postojećih starih objekata i dosta terena će biti nasuto šljakom i zemljom.
Sama gradnja objekata ovog tipa, odnosno istraživačkih centara, među graditeljima se smatra veoma zahtevnim poslom. Pripremni radovi na izgradnji objekta u okviru BIO4 kampusa koji će se prostirati na oko 30 HEKTARA, počeli su 29. maja ove godine, a svi radovi bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da budu završeni 2026. godine.
Procenjena vrednost novog bioekonomskog haba je oko 450 MILIONA EVRA, a iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope obezbeđeno je 200 miliona evra.
Kako su ranije kazali u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, BIO4 kampus predstavlja spoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta i jedinstven je multidisciplinarni projekat u širem regionu, a planirano je da se u njemu nalaze naučne institucije i fakulteti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče da je taj projekat velika stvar za Srbiju.
Kao što možemo da vidimo iz priloženog, veliki se projekti dešavaju u našoj zemlji, a mnogi su tek u planu. Ovo je očigledan pokazatelj kako i kom pravcu se kreće Srbija, ali i ekonomsku snagu i razvoj.
Jedno je sigurno, naše okruženje postaje sve lepše, i sasvim sigurno možemo biti ponosni na ono što vidimo!
