Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je u planu da do kraja 2024. godine na državnoj mreži puteva prvog prioriteta bude instalirano 105 novih elektro punjača, što sa postojećih osam, znači da će za godinu dana biti ukupno 113 elektro punjača na mreži državnih puteva prvog prioriteta.
Vesić je u intervjuu za casopis “Green news” naveo da je plan da se 16 odmorišta na putevima u Srbiji opremi sa po pet brzih elektro punjača, kroz projekat “Zelene stanice”, u okviru kojeg JP “Putevi Srbije” traže finansijera, kroz javni poziv za koji je otvaranje ponuda zakazano za 10. januar, uz veliko interesovanje domaćih i stranih kompanija za taj posao.
Ističe da se Ministarstvo na čijem je čelu opredelilo za razvoj održivog transporta uključujući i razvoj i izgradnju neophodne infrastrukture i stanica za punjenje električnih vozila koje moraju biti javne i pristupačne svima.
Upravo zato, prateći ciljeve “Zelene agende za Zapadni Balkan”, ali i evropske standarde, Ministarstvo sa “Putevim Srbije” radi na modernizaciji putne mreže, ali i na uvođenju podsticaja za vozila sa nultom emisijom štetnih gasova kroz olakšice i umanjenja, poput besplatnog punjenja na punjačima na državnim putevima prvog prioriteta i umanjenje putarine za korisnike električnih vozila, dodao je Vesić.
Ministar ističe da su električni automobili budućnost, a u tom smeru Srbiju “guraju” nove direktive i odluke Evropske unije u vezi sa planom potpune ugljenične neutralnosti i prestanka prodaje novih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
“Iako Srbija nije deo EU, snažno ide ka tome da stvori uslove za ubrzanu elektrifikaciju voznog parka, kao i uslove da strana vozila u sve većem obimu koristi naše puteve, jer se Srbija ozbiljno posvetila jačanju infrastrukture za korišćenje električnih automobila (elektropunjači). To govori da postoje jasna očekivanja da će prodaja električnih automobila biti u stalnom rastu i da se očekuje da u narednih pet godina imamo značajnije učešće električnih automobila u voznom parku Srbije”, napomenuo je Vesić.
Dodaje da je u Srbiji trenutno registrovano više od 2.300.000 vozila, ali je učešće električnih vozila tek oko 0,1 odsto, što je veoma malo, pa je realno očekivati značajni rast, koji će biti sve veći iz godine u godinu.
Preneo je podatke Udruženja evropskih proizvođača automobila ACEA koji kažu da se prodaja električnih automobila povećala za 62 procenta na nivou Evrope – rast prodaje električnih automobila veći od 100 odsto imaju Slovenija, Bugarska, Portugal, Belgija, Kipar, Finska i Grčka, na nemačkom tržištu, rast prodaje električnih vozila u prvih sedam meseci iznosi 37,2 procenta, dok Turska beleži povećanje od skoro 600 procenata. U prvih šest meseci 2023. godine, u ukupnoj prodaji, učešće prodaje električnih automobila u SAD bilo oko 9 odsto, u Kini 33, u Nemačkoj 35, a u Norveškoj čak 90 odsto.
“Svi ovi podaci govore da je neminovan rast prodaje električnih automobila i u Srbiji. Takođe postoje i najave o mogućem početku i proizvodnja jednog modela električnog automobila u Srbiji, što će takođe uticati na povećanje električnih automobila na našem tržištu”, istakao je Vesić.
Naglasio je da je Srbija lider u regionu po pitanju dostupnosti infrastrukture za električna vozila na putevima, ali svesna da je broj elektro punjača, ipak, nedovoljan uzimajući u obzir trendove i razvoj ove industrije u Evropi.
Srbija, navodi, mora da zadovolji potrebe svojih građana, ali i potrebe koje zahteva intenzivan tranzitni saobraćaj kroz zemlju, zbog čega razvoj putne modernizacije obavezno uključuje i širenje mreže elektro punjača na državnim putevima, na čemu Ministarstvo intenzivno radi u saradnji sa upravljačem javnih puteva.
Podseća da je postavljanje javnih elektro punjača na državnim putevima prvog prioriteta započelo još 2017. godine.
“‘Putevi Srbije’ trenutno upravljaju sa osam elektro punjača na ključnim tačkama na autoputevima odnosno na ulazima u Srbiju i to na naplatnim stanicama „Preševo“, „Šid“, „Dimitrovgrad“, „Subotica“, kao i na odmorištu Boljkovci na autoputu „Miloš Veliki“, u smeru Beograd-Čačak. U toku je sprovođenje projekta instalacije novih 10 brzih elektro punjača na putevima IA reda. Planirano puštanje u rad ovih punjača je april 2024.godine.
‘Putevi Srbije’ u saradnji sa resornim ministarstvom ima nameru da nove deonice autoputeva takođe oprema električnim punjačima. Na deonicama puteva IA reda u izgradnji- „Moravski koridor“ i Ruma-Šabac, do kraja 2024.godine, predviđeno je postavljanje 15 brzih elektro punjača (9 elektro punjača u 2023.godini, a 6 elektro punjača u 2024.godini). Navedeni punjači će imati snagu 100-120 kW”, precizirao je ministar Vesić.
Kada je reč o podsticajima za građane i firme koje razmatraju prelazak na e-automobile, Vesić podseća da je usluga punjenja vozila na elektro punjačima na putevima sada besplatna za korisnike, čime Ministarstvo želi da pruži doprinos oživljavanju i razvoju transporta električnih vozila. Troškove električne energije u ovom trenutku snose “Putevi Srbije”, a kada se steknu zakonski uslovi, biće uvedena naplata punjenja za korisnike.
Takođe, dodaje da će vozači električnih automobila od 1. januara 2024, odnosno nakon donošenja podzakonskog akta, plaćati 13 odsto jeftiniju putarinu, zahvaljujući izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čime se dodatno subvencioniše i promoviše ovaj vid transporta.
Na pitanje o baterijskom otpadu, Vesić navodi da s obzirom na zastupljenost električnih automobila, trenutno nema problema sa baterijskim otpadom, ali da će ga tek biti, s obzirom na razvoj električnih automobila i životni vek baterija, pa ozbiljnije regulisanje ove oblasti tek predstoji.
“S obzirom da baterijski optad ima vrednost, i da se primenom adekvatnih tehnologija recikliranja, delovi otpada mogu ponovo koristiti, logično se nameće da će se problem istrošenih baterija rešava preko reciklažnih centara. Za sada se svega pet do 10 odsto litijum-jonskih baterija u svetu reciklira, a vodeće automobilske kompanije, uveliko rade na razvijanju tehnologije za recikliranje i otvaraju postrojenja za tu namenu, s obzirom da je sirovina za proizvodnju baterija skupa. Reciklaža je veoma skup postupak, ali usavršavanjem tehnologije recikliranja sigurno ovaj postupak dovesti na nivo isplativosti. Realno je očekivati da će se ovaj problem rešavati globalno i da ćemo mi biti deo globalnog rešenje a da će nosioci reciklaže biti proizvođači baterija ili proizvođači električnih automobila. Problematika reciklaže i upravljanje otpadom je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine”, rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, s obzirom da su električni automobili budućnost, a Srbija deo globalnog tržišta automobila i deo evropske mreže puteva, u skladu sa tim moramo imati iste ciljeve kao i okruženje, moramo se prilagođavati tržištu i pratiti tehnološke inovacije u ovoj oblasti, što znači, da imamo cilj za dostizanje plana potpune ugljenične neutralnosti.
“Da bi smo ovo postigli, neophodan je stalni razvoj infrastrukture za korišćenje električnih automobila, koji mora da dostigne novo razvijenijih zemalja Evrope. Da bi se olakšala kupovina električnog automobila, neohodno je redovno obezbeđivati finansijski posticaj kroz davanja raznih subvencija i davanje različitih privilegija za korišenje električnih automobila kako bi se time omasovila prodaja električnih automobila”, zaključio je Vesić.
