Zamislite momenat kada je jedan od najvećih umova u istoriji — Albert Ajnštajn, u leto 1905. godine stigao ne u Berlin ili Cirih, već u mirnu ravnicu vojvođanskog Kaća, selu nadomak Novog Sada. Tamo ga je čekao porodnični topli doček njegove supruge, matematičarke Mileve Marić, rodom Novosađanke, i njihovog sina. Uprkos tome što je upravo tada radio na revolucionarnim idejama koje će promeniti fiziku, Ajnštajn je uživao u jednostavnim svakodnevnim radostima: šetnjama kroz polja i razgovorima sa domaćinima.
Bračni par Ajnštajn boravio je u kući Milevine porodice na adresi Kisačka 20, koja i danas podseća na te posete i njihove veze sa gradom. Tamo su dolazili i 1907. i 1913. godine — putovanja koja, kako beleže hronike, nisu bila samo naučna, već i emotivna: u obližnjoj Nikolajevskoj crkvi 1913. su krstili svoje sinove po pravoslavnom obredu, uz kumstvo lokalnog lekara i prijatelja.
Legenda kaže da su novosadski kafanski stolovi, uz šale i rakiju, naterali Ajnštajna da kroz osmeh kaže da “više ne veruje ni lekarima ni medicini, jer su protiv alkohola” — i da su Srbi „genijalan narod“. Bilo je to vreme kada je nauka još bila povezana sa svakodnevnim životom, prijateljstvima i pričama koje se i danas prepričavaju po ulicama Novog Sada.
