Postoje dve velike zablude u savremenoj geopolitici.
Prva: da međunarodno pravo postoji.
Druga: da važi jednako za sve.
Istina je jednostavnija i daleko neprijatnija — pravo postoji samo kao argument jačih. Za slabije je predviđena utešna nagrada u vidu saopštenja, apela i „poziva na uzdržanost“.
Kosovo i Metohija – kad ti objasne da se ništa ne dešava
Srbija je, da se podsetimo, izgubila deo teritorije. Ali ne nasilno — već pedagoški. Kosovo nije oteto, već je „evoluiralo“. Granice se nisu pomerile, one su — reinterpretirane.
Rečeno nam je da je to jedinstven slučaj. Toliko jedinstven da se kasnije koristi kao šablon, ali uz obaveznu napomenu da „nije presedan“.
Presedan je, očigledno, samo kada ga neko drugi koristi.
Srbija je tada naučila važnu lekciju: suverenitet je svetinja — osim ako smeta.
Ukrajina – moral na steroidima
A onda dolazimo do Ukrajine.
Odjednom je svet otkrio međunarodno pravo.
Otkriven je teritorijalni integritet.
Otkrivena je empatija, solidarnost i obavezna ikonografija.
Ako nisi okačio zastavu Ukrajine — nešto nije u redu s tobom.
Ako si postavio pitanje — verovatno si agent Rusije.
Ako si Rus — nisi kriv lično, ali jesi kolektivno.
Sankcije su se delile brže nego humanitarna pomoć.
Oduzimala se imovina privatnim licima, jer… pa, rat.
Rat je, izgleda, univerzalna dozvola za suspenziju svega — osim licemerja.
Venecuela – demokratska tišina
U Venecueli se predsednici ne smenjuju na izborima, već u avionima.
Pokušaji destabilizacije? Mešanje spolja? Kidnapovanja?
Sve to spada u kategoriju „kompleksne situacije“.
Zastavice Venecuele nismo videli nigde.
Nije ih bilo na profilnim slikama.
Nisu se lepile po gradskim skupštinama.
Nije bilo poziva da se ljudima zamrzne imovina jer imaju Američki pasoš.Razlog je prost: Venecuela nije „naša“ priča.
Grenland – teritorija na popustu
I taman kad pomisliš da ne može dalje, pojavi se ideja da bi Grenland mogao da se kupi.
Kao vikendica.
Kao firma.
Lakše nego parking mesto u Beogradu.
Ideja dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država — zemlje koja najglasnije priča o nepovredivosti granica.
Reakcija sveta?
Smeh. Reklama za Nike trenerku.
Blagi podsmeh.
Nula sankcija.
Nula moralne panike.
Jer, kada veliki razmišljaju o tuđoj teritoriji, to je „nekonvencionalna diplomatija“.
Kad mali izgube svoju — to je „istorijski proces“.
Dvostruki aršini kao globalni sistem
Da pojednostavimo:
- Srbija izgubi teritoriju → Pomirite se s realnošću.
- Ukrajina se brani → Napad na čovečanstvo.
- Venecuela se destabilizuje → Unutrašnje pitanje.
- Grenland se „razmatra“ → Zanimljiva ideja.
I sve to u istom svetu, sa istim pravilima — koja važe zavisno od zastave.
Zaključak koji niko ne želi da čuje
Međunarodno pravo nije ukinuto.
Samo je franšizirano.
Postoji verzija za velike sile.
Postoji „lite“ verzija za saveznike.
I postoji demo verzija za ostale — bez prava na žalbu.
Srbija je problematična jer pamti.
Jer postavlja pitanja.
Jer ne prihvata da je otimačina „normalizacija“.
A svet ne voli one koji kvare narativ.
Jer ako priznaš da su pravila selektivna — moraš priznati i da moral nije univerzalan.
A ako moral nije univerzalan — onda više ne govorimo o vrednostima, već o sirovoj sili sa lepim rečnikom. I to je jedina dosledna politika današnjeg sveta sila Boga ne moli.
I tu se krug zatvara.
