Kada se lomilo finale, kada je vazduh u Areni postao gust, a pritisak nepodnošljiv, izronio je Dušan Mandić i sa dva projektila postavio Srbiju tamo gde joj je istorijsko mesto – na vrh Evrope.
Evropska federacija vodenih sportova (LEN) nije imala težak zadatak pri izboru najboljeg aktera finalnog meča. Priznanje za najkorisnijeg igrača (MVP) pripalo je Dušanu Mandiću, bombarderu iz Boke Kotorske, koji je u ključnim trenucima preuzeo odgovornost i „tomahavk“ udarcima slomio otpor Mađara. Za Mandića je ovo samo još jedan u nizu trofeja u prebogatoj riznici, ali onaj koji se osvaja u kapici nacionalnog tima pod svodovima Beogradske arene uvek ima specifičnu težinu. Njegova partija bila je kulminacija šampionskog karaktera koji je Srbiju vratio na tron.
Ipak, idealna sedmorka šampionata donela je potvrdu da Srbija ponovo ima generaciju koja dominira u svim segmentima igre. Pored Mandića, u najboljem timu turnira našao se i Strahinja Rašović, čija je inteligencija u igri i hladnokrvnost u prelomnim momentima bila od vitalnog značaja. Međutim, najemotivniji momenat dodele priznanja usledio je kada je na podijum zakoračio Milan Glušac. Otkrovenje turnira i čovek koji je od statusa debitanta stigao do statusa nacionalnog heroja, dobio je priznanje za najboljeg čuvara mreže uz gromoglasno skandiranje cele dvorane: „MVP, MVP!“. Idealnu postavu kompletirali su Mađari Akoš Nađ i Kristijan Manherc, kao i grčki tandem Argiropulos – Kakaris, predstavljajući tri reprezentacije koje su se s pravom domogle pobedničkog postolja.
