Dok Arena još uvek odjekuje od proslave plasmana u finale, u taboru Srbije otpočela je nova, administrativna bitka za onoga bez koga se juriš na zlato ne može zamisliti.
Srbija je u bazenu ponudila čistu emociju i vrhunski sport, Italija je bila dostojan sparing partner u meču koji je ličio na finale pre finala, ali su sudije još jednom učinile sve da u fokus stave sebe, a ne vaterpoliste. Isključenje Nikole Jakšića sa pravom zamene nije samo sporna odluka – to je direktan udarac na integritet predstojećeg finala sa Mađarskom. Ta odluka automatski povlači suspenziju, ali u taboru „Delfina“ ne mire se sa nepravdom. Selektor Uroš Stevanović bio je kratak, ali hirurški precizan u svojoj izjavi, jasno stavljajući do znanja da se istorija može i mora ponoviti.
Podsećajući na slučaj hrvatskog reprezentativca Matijasa Biljake sa Olimpijskih igara u Parizu, kojem je kazna naknadno ukinuta, Stevanović je najavio zvaničnu žalbu.
– Mi ćemo se žaliti. Nadam se da će na intervenciju naših ljudi iz sveta vaterpola kazna biti povučena, poručio je kormilar Srbije. Iza ove kratke rečenice krije se ogromno nezadovoljstvo arbitražom koja godinama unazad odbija neutralne gledaoce od bazena. Stevanović je, pored borbe za kapitena, iskoristio priliku da se zahvali ekipi i stručnom štabu na „nadljudskom naporu“, ali i da uputi javno izvinjenje onima koji su ostali bez karata. Srbija u nedelju igra za zlato, a pobeda u „kancelarijama“ za Jakšića bila bi prvi korak ka pobedi u bazenu.
