Kasno popodne, napolju se smrkava, a u stanu je ono prijatno “kućno” svetlo: čaj na stolu, ćebe preko nogu i još samo desetak minuta za sebe pre nego što sutra opet krene. Umesto buke i adrenalina, mnogi danas biraju igre koje ne traže dokazivanje – lagane, spore, lepe, bez tajmera i bez kazne ako pogrešiš. Taj talas “cozy gaming” zapravo je digitalni odmor: ne gura te da budeš najbolji, nego da budeš mirniji, makar na kratko, kao kad uđeš u toplu sobu posle hladnog dana.
Zanimljivo je da to više nije samo osećaj, već i trend koji se meri. Jedan tekst o “cozy” naslovima navodi da je istraživanje Univerziteta u Oksfordu, rađeno na igri PowerWash Simulator, pokazalo kako je 72% igrača imalo merljivo poboljšanje raspoloženja nakon igranja – baš zato što je iskustvo jednostavno, uredno i bez pritiska. Drugim rečima, ovde je poenta u smirivanju, a ne u pobedi: čistiš, uređuješ, slažeš, gradiš, bereš, šetaš kroz lepe pejzaže – i mozak se vraća na “tiši režim”, bez notifikacija i stalnog osećaja da kasniš.
Kod nas u Srbiji ovaj trend “leži” prirodno, jer živimo u ritmu u kom se dan često prelomi između posla, obaveza i kućnog mira, pa su kratke sesije od 15–20 minuta zlata vredne. Nije slučajno što se cozy igre često igraju u paru – jedno drži kontroler, drugo dobacuje “hajde još jednu sitnicu”, pa se uveče pretvori u mali zajednički ritual, bilo na konzoli, PC-ju ili telefonu. I možda je baš to razlog zašto opuštajuće igre osvajaju i region: ne traže mnogo vremena ni živaca, a daju ono što nam realno treba – osećaj kontrole, reda i blage radosti, bez ikakve frke.
