Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan boravio je u Berlinu u petak, 18. novembra 2023. godine, u okviru svoje prve posete Nemačkoj od 2020. godine. Erdogan je razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom o bilateralnim odnosima, regionalnim pitanjima i migrantskoj krizi. Međutim, susret dvojice lidera je bio zasenjen dubokim razlikama u stavovima o Izraelu i palestinskoj militantnoj organizaciji Hamas.
Šolc je izrazio podršku “demokratskoj državi Izrael” i ponudio vojnu pomoć u slučaju napada na nju. On je takođe osudio Hamas kao “terorističku organizaciju” koja ugrožava mir na Bliskom istoku. Erdogan, koji je poznat po svojoj podršci Palestincima, optužio je Izrael da se ponaša kao “teroristička” država koja vrši “genocid” nad Palestincima. On je takođe nazvao Hamas “oslobodilačkom” organizacijom koja se bori za prava palestinskog naroda. Erdogan je doveo u pitanje “legitimitet” izraelske države, tvrdeći da je ona “dovedena u pitanje zbog sopstvenog fašizma”.
Ove izjave su izazvale zaprepaštenje i kritiku u Nemačkoj, koja ima poseban odnos sa Izraelom zbog sećanja na Holokaust. Neka, posebno jevrejska, udruženja su zahtevala otkazivanje Erdoganove posete. Konzervativna opozicija je ocenila da je tajming neprikladan, a tom stavu priklonili su se liberali, koji zajedno sa Šolcovim socijaldemokratama i Zelenima, sede u saveznoj vladi. Uprkos pritiscima, nikada nije razmatrano otkazivanje.
Diplomatija zahteva da razgovaramo sa teškim partnerima sa kojima moramo da se objašnjavamo – rekao je vladin portparol Štefen Hebestrajt.
Magazin “Špigl” je primetio da „Nemačka nema interesa da se svađa sa Erdoganom, naročito zbog nedavnog zbližavanja posle perioda visoke napetosti posle represije u Turskoj i državnog udara 2016. Jedan od razloga je što je najveća evropska ekonomija dom velike turske dijaspore od oko 2,9 miliona ljudi, uključujući 1,5 miliona glasača koji većinom podržavaju Erdogana. Uprkos autoritarnosti turskog predsednika kod kuće, njegov povećan uticaj na geopolitičkom nivou generalno ga čini suštinskim sagovornikom Berlina.“
Erdogan je takođe imao važnu ulogu u rešavanju nekih regionalnih kriza, kao što je rat u Ukrajini, gde je bio arhitekta sporazuma kojim se garantuje izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, pre nego što je Moskva ovog leta izašla iz njega. Erdoganov uticaj u migrantskoj politici, s obzirom na obaveze Turske oko prihvata izbeglica, je još jedan ključni element zbog kojeg je on nezaobilazan sagovornik. Zapad vidi ulogu Turske u izbegavanju eskalacije sukoba na Bliskom istoku, što, po rečima šefice nemačke diplomatije Analene Berbok, čini dijalog još „važnijim i hitnijim“.
Erdoganova poseta je bila obezbeđena strogim merama bezbednosti. Oko 2.800 policajaca je patroliralo po prestoničkim ulicama, a područje oko zvanične rezidencije Frank-Valtera Štajnmajera je bilo ograđeno. Javni prevoz je bio obustavljen, a najavljene demonstracije protiv Erdoganove posete su bile zabranjene, kao i sva ostala okupljanja. Erdogan je napustio Berlin posle ručka sa Štajnmajerom i Šolcom, bez održavanja zajedničke konferencije za novinare.
