BEOGRAD – Srbija danas ima snažan glas, jasnu poruku i uverljiva dela koja tu poruku prate, narativ o srpskom narodu se snažno menja i to nabolje, rekao je u nedavnom božičnom intervju direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.
Gujon ističe da se tokom brojnih međunarodnih putovanja i susreta sa stranim novinarima i društvenim akterima uverio da ljudi širom sveta žele da čuju i drugu stranu priče o Srbiji.
„Nedavno sam boravio u Vašingtonu, gde sam učestvovao u jednom podkastu i sat vremena govorio na temu Srbije i KiM. Razgovarao sam i sa predstavnicima ’tinktenkova’, koji su integralni deo procesa razmatranja raznih pitanja i koji utiču na donošenje političkih odluka u Vašingtonu, a koji su bili jako zainteresovani da čuju nešto o Srbiji iz drugog ugla”, rekao je Gujon.
On je ocenio da međunarodna javnost reaguje drugačije kada se Srbija predstavi kroz činjenice, kulturu, umetnost, humanitarni rad i istorijske veze.
“Većem samopouzdanju Srbije i promeni njenog imidža doprinelo je i to što je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo važne inicijative i projekte za očuvanje kulture sećanja. Takođe, on nam je omogućio osnivanje Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, koja je 2025. godine imala puno aktivnosti”, kaže Gujon.
Podsećajući na brojne međunarodne aktivnosti Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, na čijem je čelu, Arno Gujon ističe da su kroz predavanja, izložbe i kulturne programe širom sveta uspeli da predstave Srbiju kao zemlju snažnog identiteta i bogatog istorijskog nasleđa. Među tim aktivnostima naveo je izložbu „Susreti sa poslednjim Srbima na Kosovu i Metohiji” fotografkinje Ketrin Kuper organizovanu u Parizu, učešće na Međunarodnom kongresu slavista sa više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja, obeležavanje 100 godina proučavanja srbistike na Sorboni, predstavljanje srpskog virtuelnog muzeja „Nasleđe Srbije” na Ekspo paviljonu u Osaki, kao i podizanje spomenika srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu na Malti. Gujon dodaje da su u okviru tih aktivnosti ugostili postdiplomce sa Harvarda i mlade lidere iz Francuske, održali predavanje o srpsko-mađarskim odnosima na Mathijas Korvinus kolegijumu u Budimpešti i razgovarali sa 30 reditelja iz 12 zemalja o očuvanju nacionalne kinematografije, naglasivši da sve ove aktivnosti potvrđuju da Srbija ima šta da kaže i da je svet spreman da je čuje.
Francuz po rođenju, Srbin po opredeljenju, Arno Gujon u intervju se prisetio vremena kada je odrastao uz priče o pravdi, slobodi i dubokom prijateljstvu između Francuske i Srbije, a potom i kada je zajedno sa bratom pokrenuo humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“ i organizovao prvi humanitarni konvoj iz Francuske za Kosovo i Metohiju, u vreme kada su mnogi verovali da je u pitanju štamparska greška, jer je pomoć bila namenjena Srbima.
“Za 20 godina realizovano je 56 konvoja pomoći za KiM, obnovili smo 54 škole za đake na Kosovu i Metohiji, što je rezultat na koji su izuzetno ponosni. Renovirali smo sportske terene i obezbedili sportske rekvizite i opremu za decu koja sada mogu tamo da treniraju i bave se sportom. Podelili smo plastenike, izgradili samoodržive farme, renovirali medicinske ustanove, nabavili poljoprivrednu mehanizaciju, podelili stoku i živinu”, kaže on.
Kako navodi još kao mladić, shvatio je da reči imaju težinu, ali da dela imaju još veću.
„I dalje pomažem ljudima na Kosmetu preko svoje humanitarne organizacije, ali istovremeno u zapadnim medijima govorim ono što se često ne čuje, a to je istina o Srbiji, o njenim ljudima, kulturi, o nepravdama koje su joj nanete, ali i o njenoj snazi, upornosti i dostojanstvu. Ovde u Srbiji imam dom, porodicu i prijatelje. Ovo je moja druga otadžbina po izboru, po srcu i po vrednostima”, zaključio je Gujon.
postinfo.rs
