ZAGREB – Iako ne postoji zvanična statistika, prema procenama članova Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) i podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), u domovima za stare i nemoćne trenutno je zaposleno između 800 i 1.200 stranih radnika.
Najveći broj njih dolazi sa Filipina, iz Nepala, Indije i Indonezije, kao i sa prostora Zapadnog Balkana, naročito iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Severne Makedonije. Reč je uglavnom o negovateljima, pomoćnim radnicima i kućnim asistentima, dok je medicinsko osoblje i dalje pretežno domaće.
Poslodavci ističu da su strani radnici motivisani, disciplinovani i spremni da uče, ali upozoravaju na to da ne postoji standardizovani program njihove integracije na nacionalnom nivou. Zbog toga je prilagođavanje često prepušteno samim domovima i poslodavcima, koji organizuju neformalno mentorstvo i kurseve hrvatskog jezika.
Problem niskih plata
U HUP-u smatraju da je Hrvatskoj hitno potrebna sveobuhvatna reforma sistema dugotrajne nege, koja bi bolje povezala socijalni i zdravstveni sistem, omogućila razvoj održive mreže davaoca usluga, kao i jasno definisane standarde kvaliteta, finansiranja i nadzora.
Naučna saradnica Instituta za javne finansije Marijana Bađun, koja se bavila istraživanjem uloge imigracije u rešavanju nedostatka radne snage, zaključuje da je imigracija neizbežno rešenje za prevazilaženje manjka zaposlenih, ali da je istovremeno neophodno unaprediti visinu plata domaćim radnicima.
Plate u domovima niže su nego u zdravstvenom sistemu, zbog čega medicinske sestre nisu sklone radu u ustanovama za stare. Zbog nedovoljnog finansiranja dodatno se pogoršavaju i uslovi rada, jer zaposleni često moraju da rade znatno više. Ispitanici su ocenili da je dugotrajna nega u Hrvatskoj zapostavljena i nedovoljno razvijena, uz velike regionalne razlike u dostupnosti usluga koje mnoge starije osobe ne mogu da priušte.
Pored nedostatka radne snage i kapaciteta, veliki problem predstavljaju i cene smeštaja u domovima, koje se razlikuju u zavisnosti od grada, stepena nege, vrste sobe i usluge. Privatni domovi često su dvostruko ili trostruko skuplji od državnih. Iako postoje subvencije i sufinansiranje smeštaja, rast troškova doveo je do novog talasa poskupljenja u domovima širom Hrvatske.
Izvor: Jutarnji list
