Rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je danas EU da pothranjuje „geopolitičku konfrontaciju“ slanjem civilne misije da nadgleda nestabilnu granicu Jermenije i Azerbejdžana, gde Rusija ima svoje mirovne trupe.
Ocenujući da je EU postala podrška SAD-u i NATO-u i da vodi politiku konfrontacije u postsovjetskom prostoru, rusko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da će evropska misija u Jermeniji uvesti „geopolitičku konfrontaciju u region i pojačati postojeće nesuglasice“.
Moskva je tradicionalni medijator u sukobu Jermenije i Azerbejdžana od 1990-ih i, od rata 2020, ona je rasporedila mirovnu misiju u Nagorno Karabahu, teritoriji oko koje se spore Baku i Jerevan.
Medjutim, ruski uticaj u regionu beleži odredjen pad zbog geopolitičke konkurencije zapada i Turske ali takodje i zbog ruske invazije u Ukrajini koja zabrinjava njene susede.
Moskva ocenjuje da EU slanjem svoje misije pokušava da potkopa ruske napore za posredovanje.
Evropljani već mesecima sami pokušavaju da posreduju izmedju Jermenije i Azerbejdžana. Ali misija koju EU planira da pošalje nije dobila odobrenje Azerbejdžana.
S druge strane, Jermenija nedeljama osudjuje Rusiju da ne deluje dovoljno navodeći da ruska mirovna misija nije ništa uradila da spreči tekuću aktuelnu blokadu u Nagorno Karabahu.
Više od mesec dana Azerbejdžanci, predstavljajući se kao aktivisti za odbranu životne sredine, demonstriraju protiv ilegalnih rudnika i blokiraju ključni put koji vezuje Jermeniju i Nagorno Karabah, azerbejdžansku separatitičku oblast nastanjenu Jermenima.
Zbog te blokade ta enklava u kojoj živi oko 120.000 stanovnika suočena je sa prekidima struje i interneta kao i problemima grejanja i pristupu hrani i lekovima.
Jermenski premijer Nikol Pašinijan danas je rekao da je to „politika etničkog čišćenja“ i optužio Azerbejdžan da vrši ekonomske i psihološke pritiske da bi izazvao egzodus Jermena iz Karabaha.
