Sva je prilika da će i Srbija, kao što je to, sledeći primere evropske prakse, uradila Hrvatska, poslati JMBG u prošlost. Ovo se, i pored brojnih opasnosti od zloupotrebe jedinstvenog matičnog broja, ipak neće desiti skoro.
Inicijativu za uvođenje ličnog broja pokrenuo je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, koji stalno ističe opasnosti od „krađe identiteta“.
Lični broj bi, takođe, bio jedinstven, namenjen svakom građaninu ponaosob, ali kao skup nasumičnih brojki. Hrvati, koji su u ovaj proces ušli pre deceniju, dugo su imali oba broja, i JMBG i OIB (osobni identifikacijski broj), da bi 1. januara stari prestao da važi. Danas OIB imaju svi građani, a zvanično se zove „osobnik“.
I Marinović kaže da je ovaj proces zamene dugotrajan, ali da bi doneo benefite:
– Za ovaj proces potrebno je najmanje 10 godina. Danas su gotovo sve evidencije – od onih u MUP-u, preko katastra, zdravstvenog sistema, Poreske uprave, pa sve do banaka, vezane upravo za JMBG, pa promena zahteva i vreme i ulaganja. Ipak, mnogi podaci ne bi bili vidljivi na prvi pogled, kao kod matičnog broja, iz kog se odmah zna kad i gde ste rođeni i kog ste pola. Samim tim teže bi bile mogućnosti zloupotrebe.
Samo u prošloj godini bilo je više od 400 pritužbi zbog kršenja zaštite podataka o ličnosti. Krađa ličnih podataka s razvojem interneta postala je jedna od unosnijih „rabota“. Onaj ko uspe da dođe do tuđih podataka može zloupotrebiti brojeve njegovih platnih i kreditnih kartica, pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu… Može na njegovo ime naručivati robu i usluge, može prodati dokumenta npr. migrantima, može vršiti različite prevare. Poznat je slučaj Beograđanina J. B. od pre nekoliko godina, koji nije znao da su mu ukradeni lični podaci i na njegovo ime otvorena firma, koja se prezadužila. Prilikom uslaska u Srbiju, J. B. je uhapšen na aerodromu i prvomajske praznike proveo je u pritvoru, dok se situacija nije razrešila.
Naš Krivični zakonik inače ne poznaje krađu identiteta, a na slične situacije primenjuju se odredbe vezane za falsifikovanje isprava i prevare.
Novi jedinstven broj, što je pokazao slučaj naših suseda, služio bi za službenu evidenciju kod istih onih brojnih poslova za koje danas služi JMBG. U Hrvatskoj veoma često razne službe, poput telekomunikacijskih firmi, traže da se građanin „predstavi“ OIB-om kako bi dobio potrebne informacije. Ovaj „osobni broj“ sastoji se od 11 cifara i uveden je još 2009. Prvih deset cifara su slučajno izabrane, a poslednja je izračunata posebnom formulom.
Kod JMBG, prvih sedam cifara povezano je sa datumom rođenja. Osma i deveta označavaju političku regiju u kojoj je neko rođen. Npr. za građane koji su rođeni u Jugoslaviji pre 1976. godine, politička regija odnosi se na mesto gde su trenutno živeli. Tako su npr. brojevi od 70 do 79 dodeljeni rođenima u centralnoj Srbiji, od 80 do 89 rođenima u AP Vojvodini, od 90 do 99 rođenima na KiM itd. Sledeće tri cifre označavaju jedinstven broj vezan za pol i poslednja je kontrolna cifra, koja se izračunava po određenoj formuli.
JMBG je moguće menjati prilikom promene pola ili loše unetog datuma rođenja, kao i kod usvajanja deteta.
NASUMIČNI IZBOR, TEŽE ZLOUPOTREBE
OIB je podatak zaštićen zakonom i obezbeđena je njegova poverljivost. Pomoću njega država ima evidenciju nad imovinom građana. U Hrvatskoj OIB imaju i sve firme, kao i stranci sa boravištem u toj zemlji. Praksa je pokazala da, kao što je bilo slučajeva zloupotrebe JMBG, ima i zloupotreba OIB-a, kada prevaranti pokušavaju da ukradu tuđ identitet, iako sa OIB-om ne mogu činiti finansijske malverzacije ako nema lične karte.
