PODGORICA – Politička situacija u Crnoj Gori dostigla je tačku usijanja u januaru 2026. godine, nakon što je lider DNP-a Milan Knežević najavio mogućnost izlaska iz vladajuće koalicije na državnom i lokalnom nivou. Povod za ovu radikalnu odluku je nastavak radova na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, čemu se na nedavnom referendumu usprotivilo čak 98,5 odsto meštana Zete. Knežević je istakao da su blokade ključnih saobraćajnica u Podgorici direktna posledica ignorisanja volje naroda i represivne akcije policije u kojoj je krajem decembra privedeno 54 osobe, uključujući i predsednika Opštine Zeta Mihaila Asanovića.
Pored ekološkog spora, DNP je ispostavio set strogo političkih zahteva čije ispunjenje uslovljava dalju podršku vladi Milojka Spajića i gradonačelniku Saši Mujoviću. Zahtevi obuhvataju ustavno normiranje srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu i ozvaničenje trobojke kao narodne zastave. Knežević je posebno osudio suspenziju funkcionera Vladislava Dajkovića, ocenivši je kao čin političkog progona jer je Dajković stao uz građane Zete. Prema odlukama Predsedništva DNP-a, ukoliko ministri Milun Zogović i Maja Vukićević ne dobiju podršku za ove inicijative na prvoj narednoj sednici Vlade, oni će podneti ostavke, što bi moglo dovesti do pada aktuelne parlamentarne većine.
Trenutna kriza predstavlja najozbiljniji test za koaliciju „Za budućnost Crne Gore“ i Pokret Evropa sad (PES) od formiranja vlasti. Dok premijer Spajić insistira na nastavku radova zbog evropskih integracija i poglavlja 27, Knežević poručuje da interesi građana Botuna i zaštita identitetskih prava Srba nemaju cenu. Posredovanje Andrije Mandića za sada nije dalo rezultate, jer pregovori sa premijerom Spajićem nisu doveli do kompromisnog rešenja. Oči javnosti uprte su u narednu sednicu Vlade, koja će odrediti da li će Crna Gora u 2026. godinu ući stabilno ili će se suočiti sa novim vanrednim izborima i potpunom blokadom institucija.
postinfo.rs
