Profesor medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dr Dušan Lalošević otkrio je koji su simptomi lisičje pantljičare, kako se prenosi i na koji način da se zaštitite!
Prvi slučaj lisičje pantljičare zabeležen je kod pacijenata u Srbiji, a lekari napominju da ako se ne leči i ne otkrije na vreme može da dovede do smrtnog ishoda.
Nju je u Srbiji kod jedne pacijentkinje od 67 godina otkrio Dušan Lalošević, profesor medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kod koje je parazit rastao i metastazirao.
„On prvo počinje na jetri, ali za razliku od cističnog, on raste kao tumor“, otkrio je profesor i dodao da je kod čoveka zaraza moguća sada, ali da se otkrije tek za nekoliko godina.
Ehinokokne pantljičare su inače jako male i u jednoj životinji, može da ih u enormnim količinama – po nekoliko stotina. Prenosi se i dobija preko fekalija lisice ili šakala koje završe u zemljištu, što je direktno povezano sa uzgojem povrća. To znači da možemo vrlo lako da ih unesemo u organizam ukoliko ne obratimo pažnju na higijenu i pranje voća i povrća.
Takođe, u riziku su i oni koji vole da borave u prirodi u direktno su u kontaktu sa biljkama, a epidemiolog Jasmina Jandrić Kočić podsetila je na obaveznu i redovnu higijenu ruku i odeće. U poslednje vreme populacija lisica i šakala, posebno u Vojvodini je i te kako porasla, a samo tokom 2016. godine u Srbiji je procenjeno prisustvo 15.000 jedinki, jer kako kažu stručnjaci on ovde kod nas, nema prirodnog neprijatelja, osim vuka.
„Šakal je predator koji dolazi iz jugoistočne Azije. U planinskim predelima, tamo gde ima vukova, šakala nema. Međutim, u nizijskim delovima, gde su šume, tu je našao pogodno tlo gde se i najviše razmnožava, lovac Slađan Papić. Glavni problem je što se infekcija razvija podmuklo, uglavnom bez simptoma, a parazitske ciste mogu da se prošire, te je tada operacija jedini lek. Zato je važno da redovno vodite računa o ličnoj higijeni, ali i da detaljno perete namirnice pre upotrebe.
