Nekada smo “sebi priuštiti” vezivali za velike stvari, a danas se sve češće svodi na male, jasne trenutke radosti: kafa koju popijemo napolju umesto kod kuće, kolač posle ručka ili karta za bioskop kad nam treba predah. To nisu hirovi, već način da se u gužvi i cenama koje stalno skaču sačuva osećaj kontrole. Kad velike kupovine deluju daleko, mali luksuz postaje blizak, dostižan i – što je možda najvažnije – odmah vraća raspoloženje u normalu.
Upravo to opisuje i svež pregled potrošačkih navika: ukupna potrošnja karticama jeste blago skliznula, ali se “neobavezne” kategorije drže iznenađujuće dobro, jer ljudi biraju priuštive poslastice i iskustva umesto skupih planova. U istom pregledu se navodi da gotovo polovina ispitanih kaže da voli redovno da se počasti, samo sada to radi pametnije i “na budžetu”, a oni koji troše na sitne lepotne i wellness navike u proseku su izdvajali oko 324 funte godišnje, više nego ranije. Taj stari “lipstick effect”, samo u modernoj verziji, pokazuje koliko nam znači da makar nešto bude lepo, čak i kad štedimo.
Kod nas u Srbiji to se vidi na najobičnijim scenama: posle posla svraća se na kafu za poneti i nešto slatko, ne zato što je nužno, nego zato što je mali znak da dan ipak nije pobedio. U Beogradu i Novom Sadu bioskopi i dalje pune sale kada se pojavi film “za koji se priča da mora da se gleda”, a šetnja uz reku ili kratko “izlazimo na 30 minuta” postali su mini-rituali koji ne traže veliki trošak, ali vraćaju mir u glavi. I možda je baš to razlog što trend tako dobro leži našem mentalitetu: volimo da se počastimo, volimo da podelimo trenutak sa dragim ljudima, a mali luksuz je najlakši način da sebi kažeš – dobro je, ide se dalje.
