Vaterpolo je oduvek važio za sport nadljudi, ali podvig koji su srpski vaterpolisti ostvarili u Beogradu prevazilazi granice sporta i ulazi u sferu medicinskog fenomena i neverovatne snage volje.
Dok je nacija slavila svaki gol i svaku odbranu, iza zatvorenih vrata reprezentativne baze odvijala se prava drama o kojoj niko nije smeo da zucne do samog kraja. Prema saznanjima Mozzart Sporta, više od pola reprezentacije Srbije je tokom šampionata muku mučilo sa teškim virusom, visokom temperaturom i iscrpljujućim tegobama. Kulminacija pakla usledila je na dan polufinala sa Italijom – u tri ujutru sedmorica igrača su počela da povraćaju, uz dijareju i groznicu. Jutarnji trening dočekala su svega sedmorica zdravih od ukupno 15 momaka na spisku. Nikola Jakšić je počeo da povraća čak i na rasplivavanju neposredno pred meč, ali su svi, bez izuzetka, skočili u bazen i zgazili „Setebelo“ kao da su u punoj snazi.
Cena tog nadljudskog napora stigla je odmah nakon meča. Miloš Ćuk i Dušan Mandić su „zakucani“ za krevet sa temperaturom 40, a do samog finala Ćuk i golman Milan Glušac nisu uspeli ni da treniraju. Na dan velikog finala, temperatura je pokosila i Nikolu Dedovića, ali je on, verni vojnik reprezentacije, uskočio u bazenu i borio se do trećeg isključenja. Iako Miloš Ćuk fizički nije izdržao da se pojavi u finalu, njegov izostanak je nadoknađen fanatičnom borbom ostatka tima. Ovi momci nisu samo šampioni Evrope, oni su srpski Supermeni koji su pobedili sopstveno telo kada mu je bilo najteže, dokazavši da je duh jači od svakog virusa.
