Unošenje slame u kuću na Badnje veče jedan je od najlepših i najstarijih božićnih običaja kod Srba. Slama podseća na mesto Hristovog rođenja – štalu u Vitlejemu – ali i simbolizuje rodnost, plodnost i blagostanje doma.
Zato se sa slamom ne postupa bilo kako, niti se iz kuće iznosi odmah po Božiću.
Kada se rasprema kuća od Božića?
U većini vojvođanskih krajeva kuća se ne rasprema na sam dan Božića, 7. januara.
Taj dan je praznik, dan mira i porodičnog okupljanja. Slama ostaje u kući najčešće do drugog ili trećeg dana Božića, a negde sve do Malog Božića (14. januar), u zavisnosti od običaja porodice i kraja.
Šta radimo sa slamom?
Slama se iz kuće iznosi pažljivo i s poštovanjem.
Najčešće se:
•nosi u voćnjak i stavlja pod voćke, da bi godina bila rodna
•daje stoci, jer se veruje da donosi zdravlje i napredak
•ili se odnosi na njivu, kao simbol dobre žetve
Slama se ne baca u smeće, jer se smatra blagoslovljenom i svetom.
Šta radimo sa božićnom svećom?
Božićna sveća se pali na Badnje veče ili na sam Božić, a gasi se na poseban način – nikako duvanjem. Najčešće se:
•gasi hlebom,
•ili se prelomi i umoči u vino ili žito.
Postoji i običaj da se po plamenu sveće gleda kakva će godina biti – miran plamen znači mir i zdravlje u kući.
Ostatak sveće se čuva tokom godine, često kraj ikone, i pali se u posebnim prilikama, kada se u domu traži Božija pomoć.
Božićni običaji nisu samo pravila, već način da se sačuvaju mir, vera i zajedništvo.
Zato se i slama i sveća čuvaju i uklanjaju sa poštovanjem – onako kako su to činili naši stari.
