Orlić: Srbija mora da vodi računa o svojim interesima

* Koliko je parlamentarna diplomatija od značaja za našu zemlju, u smislu da omogućuje da se sagovornici bolje upoznaju sa našim stavovima i pozicijama, prvenstveno kada je reč o Kosovu i Metohiji? Da li nailazite na, čak i prećutno, razumevanje kada, kao predsednik Skupštine tokom sastanaka i razgovora, objašnjavate kakva je zaista situacija na Kosovu i Metohiji i sa kakvim se sve pritiscima i problemima suočava naš narod u južnoj pokrajini?

– Što se tiče diplomata koji dolaze, oni sve razumeju. Neki hoće da to i otvoreno pokažu, nekima je, pak, teško da kažu da razumeju Srbiju, ali je svima jasno koja je strana u dijalogu jedini faktor mira i stabilnosti. Jedna od bitnih razlika koje smo napravili u odnosu na prethodna vremena, jeste to što danas, možda i po prvi put, i zvaničnici Evropske unije i zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država, javno i otvoreno poručuju da samo zahvaljujući predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, mi čuvamo dijalog koji se vodi između Beograda i Prištine, čuvamo ga – da uopšte opstane. Čujete i da mi, u ovom trenutku, imamo mir i stabilnost u regionu, opet zahvaljujući predsedniku Srbije, jer da to zavisi od Kutija, sve bi odavno otišlo bestraga. Jer Kurti sve destruktivno radi vrlo svesno i proračunato, sa ciljem da dijaloga uopšte i ne bude, a da mir više ne postoji, čak ni kao tema. Čini sve da izazove eskalaciju, njome izazove i reakciju srpskog naroda, a da mu ona potom posluži kao alibi za neispunjavanje obaveza. A osnovni cilj mu je da Srba na Kosovu i Metohiji ne bude uopšte, to je svakome jasno.

* Koje su druge, najvažnije promene koje je sadašnja vlast napravila u odnosu na prethodnu?

– To što smo izborili da Kosovo i Metohija bude tema u kojoj se nešto pitamo, a do pre deset godina su bili ubeđeni da je sve gotovo, da Srbiju više niko ništa i ne pita. Umesto toga, danas o obavezi Prištine da formira Zajednicu srpskih opština po prvi put govore čak i oni koji, po pitanju statusa Kosova i Metohije, ne dele našu poziciju. Mi na tome da Zajednica srpske opštine ne može da se ignoriše insistiramo – to čujete i od predsednika Republike, kao i od predsednice Vlade, isto ponavljamo svima i mi iz Narodne skupštine. Takođe, na svim sastancima ukazujemo na to sa kakvim se problemima suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji svakoga dana, koliko im gaze osnovna ljudska prava i koliko im je ugrožena elementarna bezbednost. I svima je jasno kakvu ko ulogu ima u svemu tome. Ono što mi znamo je da ne smemo da podlegnemo Kurtijevim provokacijama, već hladne glave da vodimo računa o svojim interesima i da se borimo za svoj narod. Srpski narod vidi i oseća da je njegova država Srbija danas uz njega, što je ogromna promena u odnosu na vreme bivšeg režima.

* Zašto je važno da istrajemo u dijalogu?

– Da sačuvamo mir, jer je upravo mir elementarni preduslov za bilo kakav dalji napredak. Da ne dozvolimo da nas izoluju i donose odluke bez nas, kao što je bio slučaj u prošlosti, a mi još dodatno da budemo osuđeni na propadanje. To bi za Kurtija bio idealan scenario, najveći poklon koji bi mogao da poželi. Umesto toga, da mi nastavimo da beležimo ekonomske uspehe, postižemo napredak u infrastrukturi, jačamo i menjamo svoju zemlju, baš kao što smo je i promenili u odnosu na bedno stanje koje smo zatekli. Pri tome, svi znaju koje su naše crvene linije. I sam predsednik Srbije o politici koju smo odabrali da vodimo govori jasno i otvoreno, svima i svuda – kao što otvoreno govori o problemima sa kojima se suočavamo, tako i o svim potezima koje povlačimo, kako da se za svoju državu borimo i u budućnosti. Na identičan način govori o svemu i građanima Srbije, i svetskim zvaničnicima sa kojima se susreće i sastaje. Iskreno govorimo svima da je dijalog jedini ispravan način da se traži rešenje, sve drugo značilo bi put u propast.

* Kosovska policija je prvo negirala da je umešana u slučaj ranjavanja Milana Jovanovića iz Žerovnice kod Zvečana, da bi zatim nekoliko sati kasnije saopštila da je za pomenuto delo ipak osumnjičen kosovski policajac. Očekujete li da će policajac koji je pucao na golorukog Srbina, snositi posledice kakve zaslužuje?

– Ne očekuje to više niko. Ako su zlikovca koji je, bez ikakvog razloga, pucao na srpsku decu na Badnje veče, pustili da ide kući i optužili samo za „izazivanje opasnosti“, iako je reč o očiglednom, odvratnom i kukavičkom pokušaju hladnokrvnog ubistva – onda je sve jasno. Taj zlikovac je pucao na našu decu kao da su zveri i vidimo da nikakvih posebnih posledica nema. Sve je to, zapravo, deo Kurtijevog plana, plana njegovih ekstremista, da Srbe na Kosovu i Metohiji dovede do zaključka da za njih tamo života nema. Taj mu se plan neće ostvariti. Snažna Srbija je najvažniji faktor odvraćanja od takvih namera, a poruka predsednika Aleksandra Vučića je u tom smislu jasna – nećemo dozvoliti nikakav pogrom našeg naroda. Iza te poruke i svoga predsednika danas stoji i cela Srbija.

* Da li verujete da će Aljbin Kurti na kraju biti saglasan sa formiranjem Zajednice srpskih opština?

– Neće. To je njegova politika. I kad je bio u opoziciji, sam je pretio onima koji su pokazivali spremnost da neki dijalog uopšte vode. Danas svakodnevno ponavlja da Zajednicu srpskih opštinu neće formirati nikada. Dakle, ako od njegove volje bude zavisilo, rezultat će biti kao i do sada – veliko ništa. Rekli bi ljudi, s pravom, da su uslovi da postignemo nešto nemogući. Ali na nama je da se borimo, nećemo da odustanemo – tu nikada nije bilo kalkulacija. Da je, zbog nemogućih uslova koje su mu drugi ostavili, po ovom pitanju Aleksandar Vučić hteo da kalkuliše, imao je milion i jedan način za to, i svi znaju da su drugi upropastili naše pozicije 2004. godine, 2008. godine, 2010. godine, 2011. godine. Ali on nije hteo da sve ostane na tome, već je izabrao da se bori, da pronalazi načine da sačuva mir i srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, iako je tu borbu započinjao ni iz čega, ne od nule već iz ogromnog minusa. Kako bismo, ipak, izborili nešto za svoj narod i državu, sve vreme igrajući „na petoparcu“. Tamo gde nemate prostora ni da se okrenete – on se snalazi, izvodi vešte driblinge. Kako je rekao ruski novinar Bavirin, Vučić poput velemajstora političkih borilačkih veština „žonglira stolicama“, dok ostali oko njega ni ne shvataju šta se dešava i kako mu uspeva. Oko njega samo, dok sve to radi, trče histerične veverice, koje navijaju da on propadne i kojima je jedini cilj da unište njega, makar time propala i cela Srbija – i to je sva njihova politika. To su vam ovi što se žale da im stalno nešto ne valja u Srbiji, u Skupštini, i „levi“ i „desni“, koji priželjkuju samo fotelje i vlast za sebe.

* Kako ocenjujete trenutno stanje parlamentarne demokratije u Srbiji? Kakav je položaj opozicije u Narodnoj skupštini Srbije?

– Kada je reč o demokratiji, odnosno načinu organizacije političkog života u Narodnoj skupštini, i tu smo napravili velike i značajne promene, budući da nivo prostora koji smo omogućili opoziciji nikada nije postojao u istoriji srpskog parlamentarizma. I to znaju svi. To znaju i stranci kada dođu da razgovaramo, a toga su svesni i članovi opozicionih poslaničkih grupa. Svi oni koji nikada nisu hteli ni dva posto onoga što smo mi omogućili njima da omoguće drugima – i kada je reč o mogućnosti da vode skupštinske odbore, da delegiraju onoliko potpredsednika koliko žele, da rukovode radom različitih grupa prijateljstva. Dakle, omogućili smo da demokratije u Skupštini, kao i u zemlji, imamo više nego ikada, da obezbedimo nikada veći pluralizam, ujedno slobodu za svakoga da politički deluje, da sebe predstavi. E sada, to što oni nisu zadovoljni onim što imaju da pokažu, pošto se predstavljaju isključivo agresijom, destrukcijom i ostrašćenim napadima na sopstvenu državu, to je već njihov problem. Narod ih takve neće, zato kad se žale na položaj u Skupštini, oni govore nezadovoljni sobom i sopstvenim neuspehom.

* Pojedini mediji koriste svaku priliku da napadaju predsednika Aleksandra Vučića, ujedno i Vas kao predsednika Skupštine, a u tim napadima, između ostalog, tvrde da im se u zgradi parlamenta kretanje ograničava samo na centralni hol. Poslanici opozicije, naravno, podržavaju ove medije, i tvrde da ste i Vi, i vlast u strahu od njihovih medija.

– Nisu ti napadi za poređenje sa onim što trpi predsednik Srbije. Ništa ne može da se poredi sa svakodnevnim napadima uvek na jednog čoveka, na njegovu porodicu, čak i njegovu decu, na najmonstruozniji način. Sve drugo je sa tim neuporedivo. A ti koji bestijalno napadaju druge, oni se po pravilu najviše žale na nešto. Kada je reč o ovima koji se žale zbog centralnog hola, što je smešna tema, oni vam neće reći da za njegovo korišćenje postoje pravila, i to pravila napisana mnogo godina unazad. Ta ista pravila sam ja zatekao kada sam prvi put postao narodni poslanik, a to nije bilo skoro. Ali šta je tu suštinski problem? Pre svega, što pričamo o ljudima koji su navikli da se ponašaju kao da za njih nikakva pravila ne važe. Pravila su, dakle, za neke druge, dok oni sebi daju svu slobodu ovog sveta da se ponašaju onako kako žele. Upravo tako se i ponašaju u svom takozvanom „poslu“, koji nije medijski rad, već čista politička defamacija i konstantna kampanja linča. Oni za sebe nikakva pravila ne priznaju, zato se žale čak i kad elementarni kućni red moraju da poštuju. Sa druge strane, prema drugima su uvek oštri, uvek zahtevaju nekakvu odmazdu. Tako se odnose ne samo prema onom delu političkog spektra koji im se ne dopada, već i prema pripadnicima medija koje ne smatraju svojim istomišljenicima. Licemeri, ujedno ljudi bez skrupula, koji svakoga dana najbezočnije vređaju, prete, lažu o Aleksandru Vučiću, pa čak i o onima koji samo nose njegovo prezime, krivi čak i zbog toga što su – članovi porodice predsednika Srbije. Nikoga time nisu uspeli ni da uplaše, ni da impresioniraju. To im je, valjda, do sada već postalo jasno.

* Kako komentarišete odnos tajkunskih medija prema uredniku „Informera“ Draganu J. Vučićeviću, kao i njihovo izveštavanje povodom odluke Vučićevića da ode u zatvor, pre nego što je njegova supruga, mimo njegovog znanja, platila kauciju?

– Dvoličnost bez premca. Oni nikakvu odgovornost ne mogu ni da zamisle da preuzmu. Ako biste im rekli da su, na bilo koji način, odgovorni za pretnje, laži ili uvrede koje izriču, takvi odmah skaču do plafona. I onda odmah zovu sva moguća evropska i svetska udruženja medija, žale se Evropskoj komisiji, samo što ne pišu NATO paktu. A zapravo, oni nikada nikakvu odgovornost nisu ni snosili za to što rade. Sa druge strane, ispaštaju jedino oni koje tajkunski mediji nazivaju „poslušnicima vlasti“. Urednik „Informera“ išao je u zatvor, a oni nikada. Krivično su ga gonili, optužili za laž, iako su oni ti koji su notorno lagali, što je Vučićević pred sudom i dokazao. Kao što su lagali i za sve drugo.

* Koji su prioriteti u radu Skupštine Srbije?

– Skupština sprovodi onu državnu politiku za koju smo dobili mandat od naroda, naravno, to jeste naš prioritet. Na izborima ljudi kažu šta misle i očekuju od države, kakvu politiku žele da država vodi. I kada je reč o izborima, jedan od najubedljivijih dokaza da danas slobode i demokratije ima više nego ikada jeste činjenica da su svi predstavnici političkih stranaka, izbornih lista koje su učestvovale na prethodnim izborima, u Republičkoj izbornoj komisiji jednoglasno glasali za proglašenje rezultata. To se nikada ranije nije desilo, nikada u istoriji Srbije. Tako da, kada tajkunski mediji, a i njihovi politički ljubimci, govore da nešto sa demokratijom, razultatima, izbornim uslovima ili sa Skupštinom navodno ne valja – ne govore vam istinu, jer da zapravo misle drugačije oni su dokazali glasanjem u RIK-u. Narodna volja je nesporna, svima, hteli to da kažu sada javno ili ne. I Skupština upravo tu politiku, za koju je narod glasao, naravno, sprovodi. Šta narod želi, pokazao je kroz rekordne rezultate na predsedničkim izborima – sa 2.250.000 glasova jasno su rekli da žele politiku koju vodi Aleksandar Vučić. Rekli su to i kroz podršku parlamentarnoj listi koju je Aleksandar Vučić predvodio, koja je pobednička, i koja danas ima najbrojniju poslaničku grupu u Skupštini Srbije.

* Šta možemo da očekujemo da će se tokom narednih zasedanja naći na dnevnom redu?

– Dovršavamo važnu reformu, koja se tiče unapređenja stanja u pravosuđu, čime smo na istorijski maksimum podigli nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca u našoj zemlji. Time smo omogućili da se više nikada ne dogodi, ni u teoriji, da politička volja zloupotrebi sudije ili tužioce, a što su pripadnici bivšeg režima koristili. Sećamo se kako su, uz pomoć svoje sramne „reforme 2iz 2009. godine, na partijskim skupovima, po podrumima i ćumezima, upisivali imena i prezimena podobnih sudija i tužilaca, pa su govorili: „Taj i taj je naš, nikada neće da podigne optužnicu protiv nas, ili će da odbije slučaj kada nas neko tuži“. Pa se nisu stideli da to potpišu, da na to lupe pečat i time bukvalno rasture i obogalje naše pravosuđe. Posledice toga mi trpimo i danas, a to vidite i po presudama novinarima koje smo pominjali. To su samo neke od teških posledice, a da se to više nikada ne desi, mi smo menjali Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, sproveli referendum, pisali nove zakone. U ovom sazivu Narodne skupštine usvojili smo kompletan set pravosudnih zakona na osnovu kojih se, upravo sada dok mi razgovaramo, realizuje procedura za izbor istaknutih pravnika, koji će biti članovi novih Visokih saveta sudija i tužilaca. Upravo to će biti tema za jedno od prvih narednih zasedanja. Uz to, raspravljaće se o drugim važnim kadrovskim rešenjima, kao što je izbor Saveta Državne revizorske institucije, izbor zaštitnika građana. Slede brojni novi zakoni, važni međunarodni sporazumi. Vodimo računa da u svakom domenu politike koju vodimo budemo na nivou onoga što narod očekuje.

* Koliko je parlament uključen u proces evropskih integracija Republike Srbije? Očekujete li otvaranje klastera i pomak u procesu pristupanja?

– Srbija je za dalji napredak na evropskom putu odavno spremna. Mi smo kompletan posao koji se tiče Klastera 3 odavno završili, i to je poznato svima u Evropi. Da li će biti formalnog napretka kroz otvaranje klastera – sada je na njima. Pojedinačne države članice treba da to potvrde, a svi znamo da je to pitanje političke volje. Sve sad opterećuje situacija u Evropi, rat koji besni u Ukrajini, koji je obojio sve političke procese. Za nas je važno da smo mi svoj posao obavili. Ne zbog Evropske unije, ne zato što su nam najvažnija neka formalna priznanja, već zato što je to korisno našoj državi i našem narodu. Taj posao obavljamo svi, naravno, svoju važnu ulogu u njemu ima i Skupština.

* Srbija će, dakle, nastaviti da ispunjava kriterijume za članstvo.

– Za nas je to važan posao, posao koji, kao što sam već rekao, obavljamo za svoju državu i svoj narod. Postizanje najboljih standarda u svim oblastima dobro za naše ljude. Da budemo što uspešniji na evropskom putu, jeste pre svega naš interes. Na taj način čuvamo stabilnost, šaljemo poruke Evropi i svetu da naša zemlja napreduje i ima budućnost, da ovde treba da dolaze investitori jednako uspešno kao i do sada, pa i još više. Takođe, sa drugima razvijamo zajedničku, vitalnu infrastrukturu. Jednom rečju, radimo sve ono čime smo uspeli da danas Srbiju učinimo državom neuporedivo snažnijom i uspešnijom, u poređenju sa onom jadnom, bednom i poniženom zemljom koju smo zatekli pre nekih desetak godina.

* Koje su promene najvidljivije?

– Zahvaljujući politici koju vodimo i podršci naroda, mi smo u odnosu na 2012. godinu udvostručili BDP, imamo danas više nego dvostruko veće plate u odnosu na one koje smo zatekli, ujedno i sve preduslove da nastavimo da plate podižemo kako smo i najavili. Isto važi i za penzije. Kada se pogledaju auto-putevi koje smo napravili, oni koji se trenutno rade, kada pogledamo izgrađenu brzu prugu, deonice kojim sad spajamo Beograd sa Budimpeštom na severu i Nišem na jugu, nove fabrike, bolnice, kliničke centre – sve su to vidljivi rezultati politike koju provodimo, koja podrazumeva ekonomski razvoj, privlačenje stranih investicija, uz uspešan evropski put naše zemlje, koja čuva mir i političku stabilnost modernizujući Srbiju i stvarajući joj budućnost.

* Kako se Skupština nosi sa ekonomskim razvojem države i kolika je uloga Skupštine po ovom pitanju? Znamo da je u decembru usvojen budžet za 2023. godinu, a da su od januara uvećane i plate i penzije. Predsednik Vučić najavljuje i nova povećanja. Koliko je Srbija na ekonomskom planu napredovala u odnosu na neka ranija vremena i koliko je sam ekonomski napredak uticao na svaki drugi prosperitet naše zemlje?

– Ne samo kroz odlučivanje o budžetu, Skupština učestvuje u realizaciji državne politike u svakom pogledu. A tačno je, ekonomija je osnov svega, zahvaljujući zdravim finansijama i snažnom državnom budžetu, i sve drugo može da se radi. Ako to nemate, uzalud vam ideje, planovi, jer bez toga – ništa ne može da se sprovede u delo. Srbija je mnogo toga već realizovala, brojne velike projekte, i na mnogim velikim stvarima će tek da radi. Dobili smo nedavno još jedno važno priznanje MMF. Da nismo podigli nivo naših deviznih rezervi kao što jesmo, nivo zlatnih rezervi države, da nismo obezbedili investicije koje su nam promenile krvotok – ne bismo mogli ni da pričamo o platama i penzijama koje neprekidno rastu i koje će nastaviti da rastu. Dostići ćemo 2025. godine prosečnu platu od 1.000 evra, i kada to uporedimo sa 329 evra koje smo zatekli, sve vam je jasno. To je potpuno druga zemlja. Prosečne penzije će tada biti na 430 evra, a bile su 200. Da nismo ovoliko osnažili svoju ekonomiju, ne bismo mogli da gradimo sve nove puteve, institute, nove kliničko-bolničke centre, sve ono što konačno realizujemo, a o čemu smo decenijama mogli samo da govorimo. Otvaramo i nove naučno-tehnološke parkove, i ljudi jasno vide da i te kako znamo šta radimo. Kad vide da u ovoj zemlji ima budućnosti, ljudi nam manje odlaze, a neki se i vraćaju, za razliku od prošlih vremena. I ako pokušate da bilo koji segment politike koju vodimo danas uporedite sa politikom bivšeg režima – neuporedivo je sve. Ne možemo više ni da se poredimo, ni po kilometrima puteva, ni po investicijama, niti po broju fabrika ili novih radnih mesta, sve je dramatično bolje nego što je bilo. Spustili smo nezaposlenost sa 25 odsto, na koliko su nam je ostavili, tako da je danas na ispod 9 odsto. Poslednjih godina više od 400.000 novih radnih mesta je zabeleženo, a oni su za mandata jedne svoje vlade uspeli da ostave pola miliona ljudi bez posla: tim ljudima je svakog meseca na stolu bila ne prosečna plata od 329 evra, čak ni minimalac koji je tada iznosio 15 hiljada dinara, već nula – nula dinara ili nula evra, kako god računate. Ljudi pamte to vreme, jasno vide koliko je danas sve drugačije, razumeju da je tu promenu donela državna politika koju vodimo. Svesni su toga I ovi iz bivšeg režima, zato samo gledaju da na vlast dođu bez izbora, jer znaju da na izborima gde narod odlučuje i daje sud o svakome – nemaju šta da traže.

* Dokle se stiglo sa formiranjem „Narodnog pokreta za državu“? Koga očekujete da u njemu vidite i koliko će njegovo formiranje biti od značaja za budućnost Srbije, njenu stabilnost u vremenu nestabilnosti i pritisaka, ujedno i za njene građane?

– U tom bloku vidim sve one ljude kojima je Srbija u srcu i na prvom mestu. Pokret je zamišljen kao nadstranačka platforma, kao savez koji će da okuplja ne samo političke stranke pojedinačno, nego i sve one vredne ljude u našoj zemlji koji o svojoj Srbiji brinu, koji misle o našim interesima, našoj budućnosti i našoj deci. Trebaju nam svi oni koji razumeju da je trenutak u kojem živimo važan, da je to trenutak u kojem moramo da pokažemo zajedništvo i da se tako odupremo pritiscima i sačuvamo progres napravljen prethodnih godina. I ne samo da ga sačuvamo, nego da ga u budućnosti učinimo još ubedljivijim. To je i obaveza svih nas, naš dug prema sopstvenoj državi. Zato tu mesto imaju svi koji razmišljaju na taj način, brojni intelektualci, pošteni domaćini, vredni radnici, svi oni savesni i odgovorni ljudi koji do sada nisu imali priliku ili želju da se aktivno bave politikom, ali koji osećaju i razumeju koliko je važno da se zajedno borimo za našu zajedničku kuću, za našu Srbiju.

Vremena za porodicu je uvek manje nego što bismo želeli

* S obzirom na obaveze koje kao predsednik Skupštine imate, da li ćete naći vremena da vaskršnje praznike provedete sa porodicom?

– Vremena za porodicu uvek bude manje nego što bismo želeli. Na svakome od nas je da pronađe način kako to vreme da napravi. Ti momenti provedeni sa decom, porodicom, jesu nešto što je čoveku najdraže i najlepše. To je prirodno. A svima nama koji danas imamo priliku da radimo u službi državne politike, opet – ono što radimo je pri srcu, jer znamo da radimo za Srbiju, za sve njene ljude, sve porodice, svu njenu decu. To je, dakle, vreme posvećeno – svima nama, u prazničnim kao i u svim drugim danima.

Izvor: Pink.rs