Pablo Pikasо je ime koje izaziva poštovanje ne samo u svetu umetnosti, već i u svakodnevnim pričama koje su ostale izvan klasičnih biografija. Dok se često govori o njegovoj ulozi u kubizmu i remek-delima koja su promenila istoriju slikarstva, manje se zna o sitnim, ali zanimljivim epizodama koje otkrivaju njegovu ličnost — ponekad duhovitu, ponekad iznenađujuću.
Jedna od najpoznatijih anegdota tzv. „Pikasov paradoks“ kaže da je jednom, kada mu je jedan član visokog društva prišao s molbom da nacrta crtež na salveti, slikar to uradio u tren oka — i naplatio 10.000 dolara. Kada ga je žena upitala kako to da tolika cena za tako brzo delo, Pikasо je spokojno odgovorio: „Nije stvar u tome koliko mi je trebalo da to nacrtam – trebalo mi je 40 godina da dođem do te tačke.“ Ova anegdota često se citira u poslovnoj literaturi kao ilustracija prave vrednosti iskustva i majstorstva.
Druga priča koja često kruži među ljubiteljima umetnosti događa se kada su ga prijatelji zamolili da potvrdi autentičnost jedne njegove slike. Posle nekoliko pokušaja da dokaže da to nije njegovo delo, jedan od prijatelja je uzviknuo: „Gledao sam te kako slikaš ovu sliku!“ Na to je Pikasо, sa dozom humora, uzvratio: „Mogu i ja da naslikam jednog lažnog Pikasa, kao i svi ostali.“ Pokazuje to njegovu svest o sopstvenom stilu i uticaju, kao i sposobnost da se našali na svoj račun.
Ipak, Pikasо nije bio samo šaljivdžija. Jedna anegdota o njegovom ranom detinjstvu kaže da je njegovo prvo izgovoreno „piz“ — od španske reči „lápiz“ (olovka) — što sugeriše da je crtačka veština u njemu postojala još pre nego što je mogao da formuliše pravu rečenicu. Ovaj podatak ne samo da osvetljava njegovu genijalnost, već i podseća na ranu, gotovo urođenu povezanost sa umetnošću koju je negovao tokom čitavog života.
Ove epizode, koliko god male bile u odnosu na kompleksnu i duboku umetničku zaostavštinu Pikasa, daju ljudsku dimenziju liku koji je, i pored svoje veličine, bio sklon humoru, ironiji i spontanosti — baš kao i njegova dela.
