U svetu gde novac diktira pravila, sever Norveške postao je poprište jedne od najvećih anomalija u istoriji Lige šampiona, gde je Bode Glimt, prkoseći svim zakonima tržišta, naterao moćni Mančester Siti da položi oružje – 3:1.
Teško je poslednjih dana biti navijač Sitija, ali je divno biti neutralni posmatrač koji veruje u fudbalske bajke. Dok su svi očekivali da Pep Gvardiola na „Asmiri“ rutinski overi plasman u TOP 8, dočekao ih je „fantom sa severa“. Kjetil Knudsen, čovek koji je od Bodea napravio ozbiljan evropski brend, ponovo je dokazao da transfer lista ne igra fudbal. Njegova startna postava, vredna tek petnaestak miliona evra, kontrama je potpuno razbila desetkovanu i rasejanu odbranu Sitija. Dokaz za ovu tvrdnju je poražavajući: samo današnji transfer Marka Geija u drugi klub skuplji je od čitave jedanaestorke Bodea koja je na poluvremenu imala kapitalnih 2:0.
Najveće razočaranje večeri bio je Erling Haland. U svojoj domovini, gol-mašina je bila potpuno isključena iz igre sa svega osam kontakata u prvom delu, dok je na drugoj strani Kasper Heg demonstrirao surovu egzekuciju. Za samo dva minuta, on je dva puta matirao Donarumu, iskoristivši amaterske reakcije mladog Maksa Alejna. Da stvar bude gora po Gvardiolu, Rodri je sredinom drugog dela zaradio isključenje, ostavivši ekipu na cedilu pred dolazak Galatasaraja. Kada je Jens Peter Hauge pred kraj sata igre „zaledio“ i Rodrija i Donarumu za 3:0, postalo je jasno da utešni gol Šerkija neće promeniti ništa. Bode Glimt je još jednom dokazao da je Asmira mesto gde vaterpolo rezultatima stradaju velikani, a Knudsenov sistem ostaje nerešiva enigma čak i za najveće taktičare današnjice.
