PARIZ – Nemačka ubrzano ulazi u najveći talas naoružavanja u svojoj savremenoj istoriji, što u Parizu i drugim evropskim prestonicama izaziva duboku nelagodu i osećaj da se bezbednosno težište kontinenta nepovratno pomera ka istoku. Dok Berlin agresivno povećava izdvajanja za odbranu do nivoa o kojima druge zemlje mogu samo da sanjaju, najavljujući ulaganje od preko 500 milijardi evra do 2029. godine, NATO sa odobravanjem posmatra dostizanje cilja od 3,5 odsto BDP-a za vojsku. Međutim, povratak Bundesvera kao dominantne vojne sile u srcu Evrope otvara stara pitanja o balansu moći, naročito u trenutku kada nemačka proevropska politika više ne deluje kao neupitna konstanta.
Najveći izvor zebnje za evropske saveznike nije samo moćno oružje, već politička neizvesnost unutar same Nemačke, gde ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) beleži istorijske rekorde popularnosti. Strah da bi militarizovana Nemačka, pod potencijalnim uticajem nacionalističkih snaga poput AfD-a, mogla promeniti svoj strateški kurs, oživljava istorijske demone i unosi nemir u diplomatske krugove. Dok Berlin ispunjava zahteve saveza, rastuća popularnost desnice stvara sumnju u dugoročnu stabilnost nemačke posvećenosti zajedničkim evropskim vrednostima, pretvarajući vojni zamah u potencijalni bezbednosni rizik za budućnost Unije.
Francuska, koja jedina u Evropskoj uniji poseduje sopstveni nuklearni arsenal, posmatra nemačko naoružavanje sa mešavinom olakšanja i tjeskobe, svesna da njena industrijska snaga ne može da parira nemačkom mašineriji. Francuski zvaničnici nezvanično priznaju postojanje „opšteg osećaja nelagode“ jer naglo jačanje nemačke vojske i političkog uticaja neminovno potiskuje Pariz na marginu odlučivanja. Kako upozoravaju evropski poslanici, domaća krhkost Francuske dodatno slabi njen geopolitički uticaj, dok odlučnost Berlina stvara novu dinamiku koja bi nekadašnjeg lidera evropske odbrane mogla ostaviti u senci novog nemačkog vojnog giganta.
postinfo.rs
Foto: bundesver
