Šmit uspeo da sroza dignitet OHR-a

Poznato je da je za zvaničnike Srpske nemački diplomata persona non grata, a nedavno je njegov legitimitet osporio i jedan političar u FBiH – Fuad Kasumović, lider stranke BHI-KF.

„Nemojte verovati trećerazrednim međunarodnim političarima, pa ni tom Kristijanu. Šta je on to u svojoj državi, došao isluženi političar u izbornoj noći i povlači nacionalistički zakon. Svaki tamo ćata iz Evropske unije dođe i mi njemu verujemo“, rekao je Kasumović, koji je i gradonačelnik Zenice.

Šmita je potom iskritikovao i nemački satiričar, novinar i televizijski voditelj Jan Bomerman u emisiji „Magazine Royal“ na ZDF-u, koji ga je posebno isprozivao zbog nametanja izmena Izbornog zakona BiH, i to u izbornom danu, nakon što je većina građana BiH već glasala.

Upravo na taj postupak je, kritikujući Šmitov rad, podsetio i Asim Mujkić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, koji podseća i na dan kada se Šmit svojevremeno izgalamio pred novinarima.

„Njegov dosadašnji angažman bih ocenio protivurečnim. Osoba koja ima mandat da prema Dejtonskom mirovnom sporazumu doprinese stvaranju uslova za održivu demokratiju u noći izbora donosi izmjene Izbornog zakona, produbljuje etnički način političkog organiziranja i udaljava nas od evropskih vrednosti koje prevladavaju tamo gde mi želimo da idemo“, naveo je Mujkić.

On ističe da je uloga Šmita kontradiktorna, protivrečna, pa čak se može reći i kontroverzna. Ocenjuje da je Šmit uspeo da sroza dignitet OHR-a.

„Izgubio je kredibilitet koji takva funkcija sa sobom nosi. Setite se kad je počeo da se nešto dere. To su naprosto stvari koje narušavaju dignitet te institucije. Svima nam treba da bude u interesu da se ona što pre ukine, ali to nećemo postići tako što ćemo udovoljavati ovima ili onima, nego time što ćemo doneti pravno utemeljene odluke“, kaže Mujkić za „Nezavisne novine“.

Šmita kritikuje i Drago Vuković, redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, koji kaže da je Šmitova uloga poprilično iskompromitovana u BiH. Kako ističe, nijedan visoki predstavnik nije imao probleme kakve ima Šmit. Vuković dodaje da je Valentin Incko takođe imao problema u smislu uloge i moći, ali je imao bolji integritet od Šmita.

Šmit je svojim dolaskom zapravo nagovestio poprilično lošu ulogu, posebno od Srba. Pola BiH ne priznaje visokog predstavnika. A onda ova druga strana ga je priznavala ne zato što ga ceni i što poštuje tu instituciju, već zato što je OHR uvek bio instrument u rukama politike iz Sarajeva. Onda, kada je Šmit pokušao da malo upozori i federalne lidere i da im nešto nametne, oni su se pobunili, tako da je on i tu doživeo poraz koji nije mali“, kaže Vuković.

Vuković dodaje da je Šmit mnogo srozao dignitet OHR-a, prvo sa problemom legitimnosti, a onda i u izbornoj večeri kada je nametnuo izmene Izbornog zakona, što je, dodaje, odluka koja je bila najviše kontraproduktivna za OHR.

Zoran Krešić, novinar zagrebačkog „Večernjeg lista“, izdanje za BiH, ističe da je Šmit, uprkos svemu, činjenica, čiji se rad različito posmatra. Dodaje da ga međunarodna zajednica, te deo bošnjačkih i hrvatskih stranaka podržava.

„Istovremeo Republika Srpska i SDA su protiv njega. Za BiH bi bilo najbolje da nema nikako visokog predstavnika, što bi značilo kako su domaći političari dovoljno odrasli, sazreli kako bi sami preuzeli sve procese u svoje ruke. Ja iskreno verujem da je to odavno moralo biti tako. No, nije. Zato nam dejtonski aranžman moraju održavati stranci. Sve dok je to tako, bit će to i signal o postojanju naših dubokih unutrašnjih podela i prepora“, kaže Krešić za Nezavisne.

Komentarišući prilog koji je o Šmitu emitovan na ZDF-u, Krešić kaže da je u pitanju deo bošnjačkih lobističkih pokušaja da se diskredituje Šmit zbog izbacivanja SDA iz vlasti.