Hrvatski sabor će u četvrtak raspravljati o opozivu predsednika vlade Andreja Plenkovića, prvi put otkako je u oktobru 2016. preuzeo premijersku dužnost.
Opoziv premijera tražila su 33 poslanika opozicije, a inicijativu je pokrenuo Domovinski pokret.
Hina podseća da je opozicija proteklih godina bezuspešno pokušavala da opozove celu vladu i više inistara, ali nikada premijera. Čini se, navode, da je ova inicijativa osuđena na neuspeh jer je nedavno iz krugova HDZ-ovih partnera poručeno da je saborska većina od 77 zastupnika „čvrsta poput armiranog betona“. Da neće glasati za opoziv, u medijima je najavio i Milan Vrkljan (Za pravednu Hrvatsku).
Ipak, za konačan ishod trebat sačekati narednu sedmicu za kada je predviđeno glasanje o opozivu.
Pitanje poverenja Plenkoviću inicirao je Domovinski pokret, koji je, u saradnji s ostalom opozicijom prikupio potrebne potpise da se taj predlog nađe u saborskoj proceduri.
Oporba navodi da su brojni razlozi za premijerov opoziv – od afere Janaf, preko milijardu kuna izvučenih iz Ine i zatvaranja sisačke Rafinerije, izostale obnove i zdravstvene reforme do afere SMS.
„Razlozi za opoziv su silne afere koje štete svim građanima i koje u sve teži položaj dovode najranjivije, pre svega penzionere, kojih je 300.000 sa penzijama nižim od 260 evra, ali ugrožava i naše najmlađe generacije jer im zatvara perspektivu opstanka u Hrvatskoj“, rekao je kuder Domovinskog pokreta Ivan Penava, inače, nekada funkcioner HDZ-a.
Vlada odbija sve navode iz opozicionih predloga kao neutemeljene i ističe da nema osnove za izglasavanje nepoverenja premijeru.
