Članice NATO-a treba da izaberu novog generalnog sekretara, s obzirom na to da Jensu Stoltenbergu mandat ističe 30. septembra 2023. godine.
Nešto manje od godinu dana nakon što mu je drugi mandat produžen usled ukrajinske krize, „Politiko“ piše da je ponovno produženje Stoltenbergovog mandata najizglednija opcija.
„Sledeći generalni sekretar mora da odigra tešku ulogu u balansiranju između ohrabrivanja zapadnih država da nastave sa isporukom oružja Ukrajini i jačanje odbrane samog NATO-a, a da se, istovremeno, formalno ne umešaju u sukob. Malo je onih koji bi mogli da preuzmu ovu osetljivu ulogu“, navodi list.
Raspoloženje u Alijansi je takvo da je većina članica za novo lice, dodaje se u tekstu, ali izgleda da će na kraju ipak igrati na sigurno i držati se Stoltenberga.
Međutim, do sada su svi generalni sekretari bili muškarci, pa raste pritisak da ovoga puta bude izabrana žena, a među onima koje se navodno spominju su premijerka Estonije Kaja Kalas, premijerka Litvanije Ingrida Šimontje, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Ako muškarci pokušaju da zauvek ostanu na svojim pozicijama, nikada nećemo postići ravnopravnu reprezentativnost žena“, kaže neimenovani NATO diplomata i dodaje da Stoltenberg želi da ostane generalni sekretar.
„Politiko“ ukazuje da se on i dalje doživljava kao jedan od retkih visokih zvaničnika koji može da zadrži smirenost i da se drži scenarija, čak i u najtežim krizama.
Upitan ranije kakvi su mu dalji planovi, Stoltenberg je odgovorio da ne želi da se bavi spekulacijama.
„Trenutno sam fokusiran na svoje obaveze. Ne spekulišem o tome šta će biti nakon istega mog mandata“, izjavio je za Bi-Bi-Si u decembru.
List dodaje da postoje težnje da za novog generalnog sekretara bude izabran zvaničnik iz Istočne Evrope, dok su zapadne države više za nekog „pouzdanog“, poput britanskog ministra Volasa.
Međutim, Pariz se protivi njegovoj kandidaturi jer zahteva da generalni sekretar bude iz Evropske unije, a kompromisno rešenje bi mogao da bude neko iz Holandije, a najviše se govori o premijeru Marku Ruteu.
Holandski političari su tradicionalno popularan izbor za ovu poziciju, piše „Politiko“ i navodi da su u proteklih šest decenija trojica generalnih sekretara bila iz Holandije, odnosno ukupno 21 godinu su držali poziciju prvog čoveka NATO-a.
Ipak, drugi diplomata ističe da je samo reč o spisku imena koja su nekome pala na pamet, te da neće doći do promene na čelu Alijanse.
„Moja pretpostavka: Jens Stoltenberg“, zaključuje diplomata.
